U radnopravnom zakonodavstvu Republike Srpske postoje dva razli\u010dita re\u017eima kada zaposleni obavljaju poslove van radnog mjesta \u2013 rad na daljinu i rad od ku\u0107e. Ipak, jo\u0161 uvijek nije detaljnije ure\u0111en od strane zakonodavca, tako da rad na daljinu podlije\u017ee op\u0161tim odredbama Zakona o radu (Slu\u017ebeni glasnik Republike Srpske broj: br. 1\/2016, 66\/2018 i 91\/2021 – odluka Ustavnog suda Republike Srpske broj: U-66\/20) i ne reguli\u0161e rad od ku\u0107e kao poseban institut, ve\u0107 je takav rad uklju\u010den u pojam rada na posebnom mjestu rada koji nije u prostorijama poslodavca, a regulisan je \u010dlanom 44. zakona.<\/p>\n\n\n\n
Bitni elementi rada van prostorija poslodavca su:<\/p>\n\n\n\n
Dobrovoljni karakakter rada van poslovnih prostorija pretpostavlja da je radnik saglasan da radi na ovaj na\u010din ne samo prilikom zasnivanja radnog odnosa, ve\u0107 i kasnije, u toku trajanja radnog odnosa, ako mu je poslodavac sa kojim je zasnovao standardni radni odnos ponudi da ubudu\u0107e obavlja poslove za njega u okviru ove atipi\u010dne <\/em>organizacije rada, aneksom ugovora o radu. S obzirom da je rad van poslovnih prostorija poslodavca zapravo na\u010din organizacije rada, odbijanje poslodav\u010devog prijedloga za vrijeme trajanja radnog odnosa, samo po sebi ne stvara niti mo\u017ee predstavljati opravdan otkazni razlog.<\/p>\n\n\n\n Definisanje rada van poslovnih prostorija poslodavca uklju\u010duje i regulisanja sljede\u0107ih pitanja:<\/p>\n\n\n\n Za rad na daljinu nije potrebna saradnja sa sindikatom kompanije ili predstavnicima zaposlenih, samo ako je radnik pristao da mu se rad organizuje na ovaj na\u010din. Dobrovoljni karakter rada van poslovnog prostora podrazumeva da zaposleni pristaje da radi na ovaj na\u010din, ne samo prilikom zasnivanja radnog odnosa, ve\u0107 i kasnije, nastavljaju\u0107i ovakav radni odnos, aneksom ugovora o radu.<\/p>\n\n\n\n Ne postoje kolektivni ugovori koji sadr\u017ee posebne propise o radu na daljinu. Ipak, razvoj rada van poslovnih prostorija poslodavca obilje\u017eile su ozbiljne rezerve kako radnika tako i njihovih sindikata, ali i poslodavaca i njihovih profesionalnih organizacija, u pogledu na\u010dina organizovanja i izvr\u0161avanja rada, bez obzira na \u010dinjenicu \u0161to predstavnici zaposlenih ne moraju biti konsultovani prilikom uvo\u0111enja ku\u0107ne kancelarije. Ipak, zbog slo\u017eenosti rada van poslovnih prostorija, afirmisan je stav da kolektivno pregovaranje predstavlja povoljniji metod stvaranja normi o za\u0161titi radnika koji rade u ovom atipi\u010dnom obliku radnog odnosa, dok sa druge strane valja imati u vidu da kolektivni ugovori uprkos tome \u0161to omogu\u0107avaju da se rad od ku\u0107e uredi na na\u010din koji najvi\u0161e odgovara razli\u010ditoj situaciji u odre\u0111enoj grani ili djelatnosti, pokazuju i odre\u0111ene nedostatke kolektivnog ugovaranja, a to je prije svega \u010dinjenica da su radnici u ovakvom na\u010dinu organizovanja rada slabije integrisani u preduze\u0107u i na odre\u0111en na\u010din izolovani od drugih radnika, a nerijetko nisu ni sindikalno organizovani ili nailaze na pote\u0161ko\u0107e u ostvarivanju prava na sindikalno organizovanje i djelovanje, na kolektivno pregovaranje i na za\u0161titu interesa putem \u0161trajka i drugih metoda kolektivne akcije. Tako\u0111e, postoji i bojazan predstavnika zaposlenih jer dosada\u0161nja istra\u017eivanja pokazuju da zaposleni koji rade kod ku\u0107e strahuju da bi takve organizacije mogle otvoriti put eksploataciji radnika, zbog njihove izolacije i slabije integracije u kompaniji i rizika od diskriminacije radnika koji posao obavljaju na standardan na\u010din.<\/p>\n\n\n\n Trenutno nema potrebe za obavje\u0161tavanjem javnih vlasti o radu na daljinu ili radu od ku\u0107e i ne postoje posebni imigracijski propisi za digitalne nomade. Tako\u0111e, posebna poreska pravila nisu propisana.<\/p>\n\n\n\n Jedno od va\u017enih obilje\u017eja rada van poslovnih prostorija poslodavca predstavlja kori\u0161tenje i upotrebu sredstava za rad, te utvr\u0111ivanje naknade za njihovu upotrebu. Naj\u010de\u0161\u0107a sredstva za rad obezbje\u0111uje poslodavac, s tim da rezultate rada radnik mora u\u010diniti dostupnim poslodavcu. Sredstva koja obezbje\u0111uje poslodavac po pravilu ih i odr\u017eava, osim ako radnik ne koristi svoja sredstva za rad, s tim da se u tom slu\u010daju utvr\u0111uje naknada za kori\u0161\u0107enje istih sredstava u skladu sa \u010dlanom 44. stav 3 ta\u010dka 5 ZOR-a. U skladu s tim, poslodavac nadokna\u0111uje i tro\u0161kove koji nastaju u vezi sa upotrebom sredstava koja su u vlasni\u0161tvu radnika, te druge tro\u0161kove tro\u0161kove rada, koji uklju\u010duju i druge komunalne ra\u010dune.<\/p>\n\n\n\n Kada je rije\u010d o radnom vremenu, ne postoje posebna pravila propisana Zakonom o radu Republike Srpske, te stoga radno vrijeme radnika koji obavljaju posao van poslovnih prostorija poslodavca, po pravilu, nije strogo zakonom odre\u0111eno, kao radno vrijeme radnika u standardnom radnom odnosu. Prema zakonu, poslodavac i radnik se o radnom vremenu mogu na\u010delno dogovoriti i ono je obavezan element ugovora o radu (stav 3. ta\u010dka 1). Prema tome, radno vrijeme, a samim tim i godi\u0161nji odmor, pauze, odsustva, nisu strogo odre\u0111eni i obi\u010dno radnici imaju mogu\u0107nost da radno vrijeme usklade sa drugim porodi\u010dnim aktivnostima i na\u010dinom kako im najvi\u0161e odgovara. U skladu s tim, slijedi i zaklju\u010dak da se na ovu kategoriju radnika dosljedno primjenjuju i imperative norme o ograni\u010denom radnom vremenu, prekovremenom vremenu, odmorima, odsustvima, \u0161to dalje proizvodi \u0161tetne posljedice na bezbijednost i zdravlje na radu, a samim tim i \u010dinjenica da u slu\u010daju rada na daljinu izostaje mogu\u0107nost neposrednog nadzora nad radom radnika.<\/p>\n\n\n\n Primjena pravila o ograni\u010denom radnom vremenu i za\u0161titi prava na privatni \u017eivot mo\u017ee se obezbijediti i utvr\u0111ivanjem okvirnog rasporeda radnog vremena. U slu\u010daju kada radno vrijeme nije odre\u0111eno \u010dak ni okvirno od strane poslodavca, isto se mo\u017ee smatrati svakim periodom rada u kojem radnik obavlja poslove koji su profesionalne prirode i u kojima ispunjava radne naloge za poslodavca. U slu\u010daju sumnje na zloupotrebu radnog vremena, poslodavac treba da pokrene postupak za utvr\u0111ivanje odgovornosti radnika.<\/p>\n\n\n\n Posebno osjetljivu oblast rada van prostorija poslodavca predstavlja pitanje za\u0161tite na radu, zbog sredstava i opreme za rad koju radnik upotrebljava za rad koji obavlja van poslovnih prostorija poslodavca, a samim tim i bez direktnog nadzora poslodavca. Poslodavac je du\u017ean da obezbijedi sredstva i opremu za rad u skladu sa imperativnim normama zakona kojima se reguli\u0161e oblast za\u0161tite na radu (stav 4. zakona). Prema ovim propisima, poslodavac je du\u017ean da organizuje i prethodnu obuku za bezbijedno rukovanje sredstvima, procijeni rizik na radnom mjestu, itd.<\/p>\n\n\n\n Delikatno pitanje iz oblast individualnog radnog odnosa radnika koji rade van poslovnih prostorija poslodavca predstavlja i pitanje prava na za\u0161titu privatnog \u017eivota. Ovo iz razloga \u0161to se zbog rada van poslovnih prostorija poslodavca (npr. rad od ku\u0107e) intenzivno prepli\u0107e sfera privatnog i profesionalnog \u017eivota radnika koji rade na ovaj na\u010din, naro\u010dito ako se nadzor nad radom radnika koriste moderne tehnike nadzora (video kamere). Zbog toga, granica izme\u0111u prihvatljive i neprihvatljive kontrole rada mo\u017ee se povu\u0107i na raznim ta\u010dkama – a \u0161to svakako zavisi i od vrste poslova koje radnik obavlja za poslodavca, od standarda rada koji va\u017ee u odre\u0111enoj radnoj sredini i od pojedina\u0107nog ugovora radnika i poslodavca. U svakom slu\u010daju, poslodavac mo\u017ee vr\u0161iti nadzor ovla\u0161\u0107enja samo u okviru na\u010dela i pravila koja ure\u0111uju kontrolu radnika u prostorijama poslodavca. Zaposleni ima pravo na prekid veze, imaju\u0107i u vidu da je glavni cilj sam radni rezultat, a da nema ta\u010dan vremenski okvir za to.<\/p>\n\n\n\n Ipak, ukoliko se rad obavlja iz ku\u0107e, ovo mjesto u\u017eiva sna\u017enu za\u0161titu izra\u017eenu kroz ustavne garancije nepovredivosti stana – doma, te se stoga nadzor nad radnicima koji rade u svojim domovim svodi na nadzor nad rezultatima rada, umjesto uobi\u010dajenog nadzora nad obavezom rada. Izuzetak od ovog pravila predstavlja nadzor nad primjenom pravila o za\u0161titi na radu, zbog \u010dega treba ugovoriti mogu\u0107nost da predstavnici kontrolno-nadzornih organa pristupe mjestu rada u cilju provjere pravilne primjene propisa o bezbjednosti i zdravlju na radu. Ne postoje posebni propisi o pitanjima zdravlja i sigurnosti, osim op\u0161teg pravila da poslodavac ne mo\u017ee ugovarati poslove van svojih prostorija koji su opasni ili opasni po zdravlje zaposlenog i drugih lica i ne ugro\u017eavaju \u017eivotnu sredinu.<\/p>\n\n\n\n Poslodavac je odgovoran za nesre\u0107e, bilo da su se dogodile u ku\u0107noj kancelariji ili kada se radi na daljinu, u vreme radnog vremena od strane zaposlenog. Ukoliko zaposleni pretrpi povredu ili \u0161tetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je du\u017ean da tu \u0161tetu nadoknadi u skladu sa zakonom i podzakonskim aktom.<\/p>\n\n\n\n Kolektivno osiguranje od posljedica nesre\u0107nog slu\u010daja je obavezno od strane poslodavca, bez obzira da li se nezgoda dogodila u kancelariji ili pri radu na daljinu. Nema potrebe za dopunskim osiguranjem. Ako je \u0161teta nastala u toku radnog vremena, bez krivice zaposlenog ili tre\u0107eg lica, za o\u0161te\u0107enu imovinu odgovara poslodavac. Zaposleni koji na radu ili u vezi sa radom namjerno ili krajnjom nepa\u017enjom prouzrokuje materijalnu \u0161tetu poslodavcu, du\u017ean je da tu \u0161tetu naknadi, u skladu sa zakonom. U zaklju\u010dku, iako je rad van prostorija poslodavca svoje mjesto u na\u0161em zakonodavstvu na\u0161ao jo\u0161 u Zakonu o radu 2007. godine, razvijao se dosta sporije nego \u0161to je o\u010dekivano, pa se tek izbijanjem COVID-19 po\u010deo koristiti u ve\u0107em obimu. U svakom slu\u010daju, ovakva organizacija rada ima mnoge prednosti, a kao jedna od glavnih izdvaja se zna\u010dajno smanjenje tro\u0161kova rada za poslodavca, kao i mogu\u0107nost bolje organizacije i kori\u0161\u0107enja vremena za radnika, odnosno bolje uskla\u0111ivane privatnih i poslovnih obaveza. Istovremeno, treba imati u vidu da je ovakav na\u010din rada izuzetno povoljan za zapo\u0161ljavanje lica sa porodi\u010dnim obavezama, lica sa invaliditetom i starijih lica, kao i mogu\u0107nost uklju\u010divanja i lica koja \u017eive u ruralnim sredinama i udaljenim podru\u010djim i njihovo zapo\u0161ljavanje na poslovima koji su prete\u017eno dostupni u gradovima.<\/p>\n\n\n\n Autor teksta: Milica Crni\u0107<\/p>\n\n\n\n E-mail: cmilica@afsajic.com<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U radnopravnom zakonodavstvu Republike Srpske postoje dva razli\u010dita re\u017eima kada zaposleni obavljaju poslove van radnog mjesta \u2013 rad na daljinu i rad od ku\u0107e….<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[73,77,113],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1132"}],"collection":[{"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1132"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1132\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1136,"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1132\/revisions\/1136"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1132"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1132"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1132"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}