Za\u0161tita li\u010dnih podataka je u pravu Bosne i Hercegovine ure\u0111ena Zakonom o za\u0161titi li\u010dnih podataka BiH. Zakon kao svoj cilj odre\u0111uje da se na teritoriji Bosne i Hercegovine svim licima, bez obzira na njihovo dr\u017eavljanstvo ili prebivali\u0161te, obezbijedi za\u0161tita ljudskih prava i osnovnih sloboda, a naro\u010dito pravo na privatnost i za\u0161titu podataka u pogledu obrade li\u010dnih podataka koji se na njih odnose. Poseban problem kod po\u0161tovanja prava na privatnost i za\u0161titu li\u010dnih podataka predstavlja kori\u0161tenje novih tehnologija, te laka, brza i jednostavna razmjena podataka putem globalne ra\u010dunarske mre\u017ee.<\/p>\n\n\n\n
U uporednom zakonodavstvu, razvoj i primjena prava za\u0161tite li\u010dnih podataka je u punom zamahu, naro\u010dito nakon dono\u0161enja Op\u0161te uredbe o za\u0161titi podataka (GDPR<\/em>) 2016. godine, i njenog stupanja na snagu 2018. godine. Kako je pravo za\u0161tite li\u010dnih podataka na nivou Evropske unije regulisano uredbom, ne postoji potreba da dr\u017eave \u010dlanice donose bilo kakve implementiraju\u0107e propise, ve\u0107 se Uredba primjenjuje direktno na teritoriji \u010ditave Unije u svom izvornom tekstu. Naravno, dr\u017eave koje nisu \u010dlanice Unije, a koje su sa Unijom potpisale sporazum o stabilizaciji i pridru\u017eivanju, uklju\u010duju\u0107i i Bosnu i Hercegovinu, u obavezi su da svoje zakonske i podzakonske akte usklade sa pravnim tekovinama Unije.<\/p>\n\n\n\n GDPR<\/em> garantuje nosiocima li\u010dnih podataka odre\u0111ena pravna sredstva u slu\u010daju kr\u0161enja njenih normi. Tako se garantuje nosiocima podataka pravo na pritu\u017ebu nadzornom tijelu, pravo na djelotvoran pravni lijek protiv nadzornog tijela, kontrolora ili obra\u0111iva\u010da, pravo na naknadu \u0161tete i upravne nov\u010dane kazne u visini do 20 miliona evra ili u slu\u010daju preduzetnika do 4 % ukupnog godi\u0161njeg prometa na svjetskom nivou za prethodnu finansijsku godinu. Dr\u017eave \u010dlanice utvr\u0111uju pravila o ostalim sankcijama koje se primjenjuju na kr\u0161enja odredaba Uredbe, te preduzimaju sve potrebne mjere kako bi se osiguralo njihovo sprovo\u0111enje. Te sankcije moraju biti u\u010dinkovite, proporcionalne i odvra\u0107aju\u0107e u pogledu budu\u0107ih povreda. Pored toga, u preambuli Uredbe navodi se da bi dr\u017eave \u010dlanice trebale imati mogu\u0107nost propisati pravila o krivi\u010dnim sankcijama za kr\u0161enje Uredbe, uklju\u010duju\u0107i i kr\u0161enje nacionalnih pravila donesenih na temelju Uredbe i unutar njenih granica.<\/p>\n\n\n\n Iako donesen prije usvajanja GDPR<\/em>-a, Zakon o za\u0161titi li\u010dnih podataka BiH garantuje nosiocu podataka pravo na podno\u0161enje prigovora Agenciji za za\u0161titu li\u010dnih podataka BiH, pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne \u0161tete zbog povrede prava na privatnost, te propisuje prekr\u0161ajnu odgovornost i nov\u010dane kazne za prekr\u0161aje obaveza propisanih zakonom. U ovom dijelu Zakon je uskla\u0111en sa pravnom regulativom Unije koja je bila na snazi prije dono\u0161enja GDPR<\/em>, a koja dono\u0161enjem GDPR<\/em> ipak nije zna\u010dajnije revidirana.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, pored mehanizama koji nosiocu prava stoje na raspolaganju na osnovu Zakona o za\u0161titi li\u010dnih podataka BiH, krivi\u010dnim zakonima BiH i entiteta propisano je krivi\u010dno djelo \u201eNedozvoljeno kori\u0161tenje li\u010dnih podataka\u201c. <\/p>\n\n\n\n U Krivi\u010dnom zakoniku Republike Srpske, u \u010dlanu 157, ovo krivi\u010dno djelo je propisano na sljede\u0107i na\u010din:<\/p>\n\n\n\n Krivi\u010dni zakon BiH (\u010dlan 149.) i Krivi\u010dni zakon Federacije BiH (\u010dlan 193.), daju istu definiciju bi\u0107a ovog krivi\u010dnog djela i to na sljede\u0107i na\u010din: <\/p>\n\n\n\n Slu\u017ebena ili odgovorna osoba u institucijama BiH\/Federaciji koja bez pristanka pojedinca protivno zakonskim uslovima prikuplja, obra\u0111uje ili koristi njegove li\u010dne podatke ili te podatke koristi suprotno zakonom dozvoljenoj svrsi njihovog prikupljanja, kazni\u0107e se nov\u010danom kaznom ili kaznom zatvora do \u0161est mjeseci.<\/em><\/p>\n\n\n\n Analizom navedena dva \u010dlana krivi\u010dnih zakonika, zaklju\u010duje se da je stepen za\u0161tite li\u010dnih podataka na osnovu normi krivi\u010dnog prava ve\u0107i u Republici Srpskoj, nego u Federaciji BiH. Naime, u Republici Srpskoj aktivni subjekt ovog krivi\u010dnog djela mo\u017ee biti svako lice, dok se prema normama KZ BiH i KZ FBiH kao aktivni subjekt mo\u017ee javiti samo slu\u017ebena ili odgovorna osoba. Drugim rije\u010dima, prema zakonskim rje\u0161enjima krivi\u010dnih zakona BiH i FBiH radi se o krivi\u010dnom djelu koje mogu po\u010diniti samo lica sa odre\u0111enim svojstvom (delicta propria<\/em>). Za razliku od zakonskih rje\u0161enja iz KZ BiH i KZ FBiH, kod kojih je ovo svojstvo potrebno za postojanje osnovnog oblika krivi\u010dnog djela, kod Krivi\u010dnog zakonika Republike Srpske ono je relevantno za postojanje kvalifikovanog, te\u017eeg oblika krivi\u010dnog djela, kod kojeg nije propisana nov\u010dana kazna, ve\u0107 samo stro\u017eija kazna zatvora.<\/p>\n\n\n\n U pogledu neovla\u0161tenog ulaska u tu\u0111u za\u0161ti\u0107enu kompjutersku bazu podataka, koje je propisano \u010dlanom 157. stav 2. Krivi\u010dnog zakonika Republike Srpske, valja naglasiti da sli\u010dnu odredbu sadr\u017ei i KZ FBiH, s tim da je ista sistematizovana pod krivi\u010dno djelo \u201ePovreda tajnosti pisma ili druge po\u0161iljke\u201c iz \u010dlana 186. Prema tome, neovla\u0161ten ulazak u tu\u0111u za\u0161ti\u0107enu kompjutersku bazu podataka, uz ispunjavanje drugih obilje\u017eja, predstavlja krivi\u010dno djelo kako u Republici Srpskoj, tako i u Federaciji BiH.<\/p>\n\n\n\n Krivi\u010dni zakonik Republike Srpske u stavu 4. navedenog \u010dlana izri\u010dito propisuje ka\u017enjavanje za poku\u0161aj sva tri oblika ovog krivi\u010dnog djela, imaju\u0107i u vidu da poku\u0161aj, prema op\u0161tim uslovima, ina\u010de ne bi bio ka\u017enjiv. Prema tome, ko zapo\u010dne sa nekom od radnji nedozvoljenog kori\u0161tenja i obrade li\u010dnih podataka, ali je ne dovr\u0161i, kazni\u0107e se za poku\u0161aj ovog krivi\u010dnog djela.<\/p>\n\n\n\n Kada je rije\u010d o obilje\u017ejima bi\u0107a krivi\u010dnog djela \u201enedozvoljeno kori\u0161tenje li\u010dnih podataka\u201c, bitno je naglasiti da se radi o krivi\u010dnom djelu blanketnog karaktera. Za njegovo postojanje potrebno je da je radnja obrade suprotna uslovima odre\u0111enim u zakonu<\/em>, pa je za utvr\u0111ivanje da li je izvr\u0161eno krivi\u010dno djelo potrebno konsultovati norme Zakona o za\u0161titi li\u010dnih podataka BiH.<\/p>\n\n\n\n Navedeni krivi\u010dni zakoni kao radnje kori\u0161tenja li\u010dnih podataka navode prikupljanje\/pribavljanje, obradu, saop\u0161tavanje drugom, kao i kori\u0161tenje podataka suprotno svrsi. U tom smislu, potrebno je utvrditi \u0161ta se podrazumijeva pod radnjama obrade li\u010dnih podataka prema Zakonu o za\u0161titi li\u010dnih podataka. Zakon propisuje da je obrada li\u010dnih podataka bilo koja radnja ili skup radnji koje se vr\u0161e nad podacima, bilo da je automatska ili ne, a posebno prikupljanje, uno\u0161enje, organizovanje, pohranjivanje, prera\u0111ivanje ili izmjena, uzimanje, konsultovanje, kori\u0161tenje, otkrivanje prenosom, \u0161irenje ili na drugi na\u010din omogu\u0107avanje pristupa podacima, svrstavanje ili kombinovanje, blokiranje, brisanje ili uni\u0161tavanje.<\/p>\n\n\n\n Va\u017eno je naglasiti da pristanak, odnosno saglasnost nosioca podataka za preduzimanje radnji obrade li\u010dnih podataka oduzima takvoj radnji obilje\u017eje krivi\u010dnog djela. Saglasnost nosioca podataka podrazumijeva svaku konkretnu i svjesnu naznaku \u017eelje nosioca podataka datu slobodnom voljom kojom nosilac podataka daje svoj pristanak da se njegovi li\u010dni podaci obra\u0111uju. Ukoliko takva saglasnost, na primjer, nije dobrovoljna, odnosno ukoliko je iznu\u0111ena, smatra\u0107e se da ne postoji saglasnost, te \u0107e postojati mogu\u0107nost da su takvom obradu ostvarena obilje\u017eja bi\u0107a krivi\u010dnog djela.<\/p>\n\n\n\n Zaklju\u010dno, nosioci podataka koji smatraju da se njihovi li\u010dnih podaci obra\u0111uju nezakonito, odnosno da je povrije\u0111eno njihovo pravo na privatnost, pored pravnih sredstava i mehanizama predvi\u0111enih Zakonom o za\u0161titi li\u010dnih podataka BiH, mogu podnijeti i krivi\u010dnu prijavu nadle\u017enom tu\u017eila\u0161tvu, koje \u0107e sprovesti potrebne istra\u017ene radnje ukoliko postoje osnovi sumnje da je izvr\u0161eno krivi\u010dno djelo. Na taj na\u010din omogu\u0107eno je nosiocima podataka da koriste \u0161irok spektar pravnih sredstava kako bi se osiguralo po\u0161tovanje prava na privatnost, odnosno sprije\u010dilo svako ugro\u017eavanje ili povreda prava na za\u0161titu li\u010dnih podataka. Sa druge strane, odvra\u0107aju\u0107i karakter krivi\u010dnopravnih normi, odnosno generalna prevencija kao jedna od svrha ka\u017enjavanja, zasigurno \u0107e uticati na sve subjekte da svoje postupanje usklade sa zakonom, po\u0161tuju pravo na privatnost i li\u010dne podatke obra\u0111uju isklju\u010divo u skladu sa va\u017ee\u0107im propisima.<\/p>\n\n\n\n