Vlasni\u010dki odnosi u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini svoju transformaciju do\u017eivjeli su nakon raspada SFRJ i prelaska na dru\u0161tveno-ekonomski sistem koji se zasniva na privatnoj svojini i slobodnom tr\u017ei\u0161nom privre\u0111ivanju.
\nU ovom tekstu poku\u0161a\u0107emo u najkra\u0107im crtama opisati razvojni put pravnog sistema koji se odnosi na pravo svojine, od perioda biv\u0161e SFRJ do danas, \u010dija je osnovna karakteristika razlikovanje op\u0161tenarodnog, dr\u017eavnog i dru\u0161tvenog vlasni\u0161tva, s jedne strane i privatnog vlasni\u0161tva, s druge strane.
\nZakon o stvarnim pravima Republike Srpske donio je korjenite promjene i uspostavio novo stvarnopravno ure\u0111enje. Novi pravni, tr\u017ei\u0161ni i politi\u010dki ambijent uslovio je potrebu za regulisanjem mnogih pitanja koja uop\u0161te nisu bila ure\u0111ena ili su bila ure\u0111ena neadekvatno. Proces tranzicije sistema zahtjevao je da se pitanja koja su od zna\u010daja za stvarnopravne odnose usklade sa novim odnosima u dru\u0161tvu.<\/p>\n
U periodu biv\u0161e SFRJ privatna svojina je bila potisnuta \u0161to je imalo za posljedicu opadanje zna\u010daja stvarnih prava, a dru\u0161tvena svojina, kao oblik svojine karakteristi\u010dan za socijalisti\u010dke dru\u0161tvene sisteme, je u stvari bila svojina bez titulara, \u201csva\u010dija i ni\u010dija\u201d.
\nPravni sistem biv\u0161e SFRJ se zasnivao na preferiranju dru\u0161tvene svojine u odnosu na tradicionalno pravo svojine i u svakom pogledu je bila negacija prava svojine.
\nPrivatna svojina na nepokretnostima je bila ograni\u010dena, dok svojina na predmetima koji su slu\u017eili za li\u010dnu potro\u0161nju ili zadovoljenje li\u010dnih potreba nije bila ograni\u010dena. Ideja je bila da se dohodak sti\u010de samo radom, a ne na osnovu vlasni\u0161tva. U tom smislu postojao je i jedan izuzetak a to su zemljoradnici kojima je bilo zagarantovano pravo vlasni\u0161tva na obradivom poljoprivrednom zemlji\u0161tu u povr\u0161ini od najvi\u0161e 10 hektara po doma\u0107instvu, bez obzira na broj \u010dlanova doma\u0107instva.<\/p>\n
U periodu od 1945. do 1953.godine \u2013 na osnovu Zakona o agrarnoj reformi i kolonizaciji, Zakona o nacionalizaciji privatnih privrednih preduze\u0107a i Zakona o prelazu u dr\u017eavnu svojinu neprijateljske imovine U transformaciji eta\u017enog vlasni\u0161tva prvi korak je u\u010dinjen Zakonom o privatizaciji dr\u017eavnih stanova u Republici Srpskoj (2000.godine) kojim je regulisano da nosioci stanarskog prava na osnovu ugovora o otkupu stana sti\u010du pravo na vlasni\u0161tvu na stanu.<\/p>\n Ponovo \u0107emo se vratiti na po\u010detak ovog teksta i na Zakon o stvarnim pravima koji je u na\u0161 pravni sistem unio ve\u0107i broj pravnih rje\u0161enja, a ono \u0161to je najva\u017enije je da je uspostavljeno na\u010delo pravnog jedinstva nepokretnosti (superficies solo cedit<\/em>). To zna\u010di da sve \u0161to je sa zemlji\u0161tem trajno spojeno ispod ili iznad njegove povr\u0161ine dijeli pravnu sudbinu zemlji\u0161ta. Ono \u0161to trenutno predstavlja veliki problem je stanje u zemlji\u0161nim knjigama koje nije blagovremeno a\u017eurirano, budu\u0107i da se radilo o dru\u0161tvenom vlasni\u0161tvu pa nije ni bilo posebnog interesa da se prava upisuju u odgovaraju\u0107e zemlji\u0161ne knjige. Zbog toga imamo situacije da na istoj nepokretnosti postoje upisana tri lica sa razli\u010ditim pravima \u2013 nekima je upisano pravo upravljanja, drugima pravo kori\u0161\u0107enja a tre\u0107ima pravo raspolaganja.<\/p>\n Me\u0111utim , kako je tranzicija stvarnopravnog ure\u0111enja te\u017eak i dugotrajan proces potrebno je odre\u0111eno vrijeme da se \u201cisprave\u201d sve gre\u0161ke iz ranijeg sistema i stvore uslovi za dalji razvoj i napredovanje. Vlasni\u010dki odnosi u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini svoju transformaciju do\u017eivjeli su nakon raspada SFRJ i prelaska na dru\u0161tveno-ekonomski sistem koji se zasniva…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":104,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[73],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/118"}],"collection":[{"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=118"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/118\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":183,"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/118\/revisions\/183"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/104"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=118"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=118"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=118"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\nuspostavljena je op\u0161tenarodna imovina, dr\u017eava kao vlasnik, iz \u010dega je izvedeno pravo upravljanja.U periodu od 1953. do 1973.godine \u2013 na dru\u0161tvenom, odnosno dr\u017eavnom vlasni\u0161tvu, umjesto prava upravljanja uspostavljeno je pravo kori\u0161tenja.
\nZakon o nacionalizaciji najamnih zgrada i gra\u0111evinskog zemlji\u0161ta donijet je 1958.godine i njime je bilo ograni\u010deno pravo svojine na stambenom i poslovnom prostoru. Fizi\u010dka lica su mogla imati stanove koji slu\u017ee zadovoljavanju li\u010dnih i porodi\u010dnih potreba, a pravna su mogla imati pravo svojine na stanovima koji su slu\u017eili zadovoljenje potreba njihovih radnika. Pravno lice je imalo pravo upravljanja, kori\u0161tenja i raspolaganja na tom stanu, a fizi\u010dka lica po osnovu radnog odnosa su takav stan dobijali i na njemu sticali stanarsko pravo. Jedno lice je moglo biti nosilac stanarskog prava samo na jednom stanu, bez obzira na veli\u010dinu tog stana i broj \u010dlanova doma\u0107instva.
\nGodine 1993.-e u Republici Srpskoj donijet je Zakon o prenosu sredstava dru\u0161tvene u dr\u017eavnu svojinu, gdje sredstva u dru\u0161tvenoj svojini pravnog lica po sili zakona postaju dr\u017eavna svojina.
\nDono\u0161enjem Zakona o preduze\u0107ima Republike Srpske 1998.godine zapo\u010deo je postupak privatizacije dr\u017eavnih preduze\u0107a.
\nPrema odredbama Zakona o privatizaciji dr\u017eavnog kapitala u preduze\u0107ima (Sl.gl.RS<\/a>br.24\/08), Republika Srpska je de jure<\/em> i de facto<\/em> postala vlasnik te imovine i izvr\u0161ila privatizaciju preduze\u0107a koja se nalaze na teritoriji Republike Srpske. Predmet privatizacije je bio dr\u017eavni kapital u preduze\u0107ima pod uslovom da na dan njegovog stupanja na snagu u preduze\u0107u nije pokrenut ste\u010dajni ili likvidacioni postupak.
\nVelike promjene su izvr\u0161ene i u statusu gra\u0111evinskog zemlji\u0161ta, gdje je bitno pomenuti Zakon o gra\u0111evinskom zemlji\u0161tu Republike Srpske iz 2006.godine kojim je izjedna\u010den status izgra\u0111enog i neizgra\u0111enog zemlji\u0161ta koje nije privedeno namjeni u skladu sa regulacionim planom. Takvo zemlji\u0161te vra\u0107a se u posjed i vlasni\u0161tvo ranijim vlasnicima.
\nNavedenim zakonom je omogu\u0107ena denacionalizacija gra\u0111evinskog zemlji\u0161ta koje je bilo nacionalizovano 1958.godine po osnovu Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i gradskog gra\u0111evinskog zemlji\u0161ta, ali je ostalo pitanje denacionalizacije ostale imovine koja je na razne na\u010dine oduzimana od ranijih vlasnika i pretvarana u dr\u017eavnu svojinu. Ve\u0107 nekoliko godina unazad govori se o restituciji oduzete imovine, ali mi jo\u0161 uvijek nemamo zakon koji reguli\u0161e to pitanje. Prema programu rada Narodne Skup\u0161tine Republike Srpske za 2016.godine, za IV kvartal teku\u0107e godine bilo je predvi\u0111eno dono\u0161enje Zakona o restituciji, me\u0111utim ve\u0107 je izvjesno da se u planiranom periodu to ne\u0107e dogoditi.<\/p>\n
\nZakonom o stvarnim pravima dr\u017eava i ostala pravna i fizi\u010dka lica potpuno su izjedna\u010dena u pogledu prava svojine.
\nI eta\u017ena svojina je ovim zakonom dobila novi status, ta\u010dnije zasnovana je na susvojini. Eta\u017ena svojina je svojina na posebnom dijelu nepokretnosti koja je neodvojivo povezana sa odgovaraju\u0107im suvlasni\u010dkim udjelom na nepokretnosti na kojoj je uspostavljena (eta\u017eni vlasnik je i vlasnik i suvlasnik).<\/p>\n
\nU tom smislu prioritetni zadatak, od kojeg zavisi i uspjeh reforme stvarnog prava i ja\u010danje pravne sigurnosti je uskla\u0111ivanje zemlji\u0161noknji\u017ene evidencije sa stvarnim pravnim stanjem nekretnina. Ta\u010dna i a\u017eurna evidencija o pravima na nekretninama dovela bi i do garancije i afirmacije prava svojine, koja je preduslov za provo\u0111enje reformi u dru\u0161tvu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"