{"id":1661,"date":"2026-06-09T08:05:14","date_gmt":"2026-06-09T06:05:14","guid":{"rendered":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/?p=1661"},"modified":"2026-06-23T08:06:14","modified_gmt":"2026-06-23T06:06:14","slug":"kako-regulatorni-okvir-moze-omoguciti-da-veliki-kapaciteti-za-skladistenje-energije-podstaknu-energetsku-tranziciju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/bs\/kako-regulatorni-okvir-moze-omoguciti-da-veliki-kapaciteti-za-skladistenje-energije-podstaknu-energetsku-tranziciju\/","title":{"rendered":"Kako regulatorni okvir mo\u017ee omogu\u0107iti da veliki kapaciteti za skladi\u0161tenje energije podstaknu energetsku tranziciju?"},"content":{"rendered":"\n

Uvod<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Energetska tranzicija predstavlja jedan od najva\u017enijih ekonomskih, tehnolo\u0161kih i regulatornih procesa savremenog doba. Globalni napori usmjereni ka smanjenju emisija gasova sa efektom staklene ba\u0161te, pove\u0107anju energetske efikasnosti i ve\u0107em kori\u0161tenju obnovljivih izvora energije doveli su do dubokih promjena u na\u010dinu proizvodnje, prenosa i potro\u0161nje elektri\u010dne energije. Me\u0111utim, uspjeh energetske tranzicije ne zavisi isklju\u010divo od razvoja novih proizvodnih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije, poput solarnih i vjetroelektrana. Jedan od klju\u010dnih preduslova za uspje\u0161nu integraciju velikog udjela obnovljivih izvora energije u elektroenergetski sistem jeste razvoj velikih postrojenja za skladi\u0161tenje energije.<\/p>\n\n\n\n

Skladi\u0161tenje energije omogu\u0107ava balansiranje proizvodnje i potro\u0161nje elektri\u010dne energije, pove\u0107ava fleksibilnost elektroenergetskog sistema, doprinosi sigurnosti snabdijevanja i smanjuje potrebu za kori\u0161tenjem fosilnih goriva u periodima pove\u0107ane potro\u0161nje. Upravo zbog toga Evropska unija, Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave i druge razvijene ekonomije ula\u017eu zna\u010dajna sredstva u razvoj baterijskih sistema za skladi\u0161tenje energije (Battery Energy Storage Systems \u2013 BESS), reverzibilnih hidroelektrana i drugih oblika skladi\u0161tenja.<\/p>\n\n\n\n

Ipak, tehnolo\u0161ki razvoj sam po sebi nije dovoljan. Da bi veliki sistemi za skladi\u0161tenje energije mogli ostvariti svoj puni potencijal, neophodno je uspostaviti odgovaraju\u0107i regulatorni okvir. Ovaj okvir mora omogu\u0107iti investitorima pravnu sigurnost, ekonomske podsticaje i jasan tr\u017ei\u0161ni polo\u017eaj skladi\u0161tenja energije. Poseban zna\u010daj ovog pitanja postoji u Bosni i Hercegovini, koja raspola\u017ee zna\u010dajnim potencijalima za razvoj obnovljivih izvora energije, ali se i dalje suo\u010dava sa regulatornim izazovima koji usporavaju investicije u skladi\u0161tenje energije.<\/p>\n\n\n\n

Zna\u010daj velikih sistema za skladi\u0161tenje energije<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Tradicionalni elektroenergetski sistemi zasnivali su se na velikim elektranama koje su proizvodile elektri\u010dnu energiju prema predvidivim obrascima. U takvom sistemu balansiranje mre\u017ee bilo je relativno jednostavno. Me\u0111utim, pove\u0107anjem udjela solarnih i vjetroelektrana pojavljuje se problem njihove nestabilnosti i zavisnosti od vremenskih uslova.<\/p>\n\n\n\n

Solarna elektrana proizvodi energiju samo tokom dana, dok proizvodnja vjetroelektrana zavisi od intenziteta vjetra. U pojedinim periodima proizvodnja mo\u017ee zna\u010dajno prema\u0161iti potro\u0161nju, dok u drugim mo\u017ee do\u0107i do ozbiljnih manjkova elektri\u010dne energije. Upravo tu skladi\u0161tenje energije postaje klju\u010dni element modernog elektroenergetskog sistema.<\/p>\n\n\n\n

Velika skladi\u0161ta energije omogu\u0107avaju akumulaciju vi\u0161kova elektri\u010dne energije u periodima visoke proizvodnje i njihovo kori\u0161tenje u periodima pove\u0107ane potro\u0161nje. Time se smanjuju tro\u0161kovi balansiranja sistema, pove\u0107ava stabilnost mre\u017ee i omogu\u0107ava ve\u0107i udio obnovljivih izvora energije bez ugro\u017eavanja sigurnosti snabdijevanja.<\/p>\n\n\n\n

Pored toga, skladi\u0161tenje energije pru\u017ea i brojne dodatne usluge elektroenergetskom sistemu, uklju\u010duju\u0107i regulaciju frekvencije, rezervne kapacitete, podr\u0161ku naponu i upravljanje vr\u0161nim optere\u0107enjima. Zbog toga se danas sve \u010de\u0161\u0107e govori o skladi\u0161tenju energije kao o posebnoj djelatnosti koja zaslu\u017euje samostalan regulatorni tretman.<\/p>\n\n\n\n

Uloga regulatornog okvira u razvoju skladi\u0161tenja energije<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Regulatorni okvir predstavlja osnovni preduslov za razvoj bilo koje infrastrukturne djelatnosti. U sektoru skladi\u0161tenja energije njegova uloga je posebno va\u017ena zbog \u010dinjenice da se radi o relativno novoj tehnologiji koja se ne uklapa uvijek u postoje\u0107e kategorije proizvodnje, prenosa ili distribucije elektri\u010dne energije.<\/p>\n\n\n\n

Prvi zadatak regulatornog okvira jeste da jasno defini\u0161e pravni status skladi\u0161tenja energije. U mnogim dr\u017eavama skladi\u0161tenje je dugo bilo tretirano kao oblik potro\u0161nje elektri\u010dne energije prilikom punjenja baterija, a zatim kao proizvodnja energije prilikom njenog pra\u017enjenja. Takav pristup dovodio je do dvostrukog oporezivanja i dodatnih tro\u0161kova koji su \u010dinili projekte ekonomski neisplativim.<\/p>\n\n\n\n

Savremeni regulatorni pristupi prepoznaju skladi\u0161tenje energije kao posebnu djelatnost koja ima jedinstvenu funkciju u elektroenergetskom sistemu. Takav pristup omogu\u0107ava uklanjanje regulatornih prepreka i stvaranje tr\u017ei\u0161nih uslova za razvoj novih projekata.<\/p>\n\n\n\n

Drugi va\u017ean element jeste omogu\u0107avanje pristupa tr\u017ei\u0161tima elektri\u010dne energije. Operateri skladi\u0161ta moraju imati mogu\u0107nost da ostvaruju prihode kroz razli\u010dite tr\u017ei\u0161ne mehanizme, uklju\u010duju\u0107i arbitra\u017eu cijena elektri\u010dne energije, pru\u017eanje pomo\u0107nih usluga i u\u010destvovanje u kapacitetnim mehanizmima. Bez takvih izvora prihoda investicije u skladi\u0161tenje \u010desto nisu finansijski odr\u017eive.<\/p>\n\n\n\n

Tre\u0107i element odnosi se na pojednostavljenje procedura izdavanja dozvola. S obzirom na to da su sistemi za skladi\u0161tenje energije relativno nova pojava, mnoge dr\u017eave jo\u0161 uvijek nemaju jasne procedure za njihovo odobravanje. Efikasan regulatorni okvir mora omogu\u0107iti transparentne, predvidive i vremenski ograni\u010dene postupke izdavanja potrebnih dozvola.<\/p>\n\n\n\n

Evropska iskustva i regulatorni trendovi<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Evropska unija je posljednjih godina prepoznala skladi\u0161tenje energije kao jedan od klju\u010dnih instrumenata za ostvarivanje ciljeva Zelene agende. Direktiva o zajedni\u010dkim pravilima za unutra\u0161nje tr\u017ei\u0161te elektri\u010dne energije i Uredba o unutra\u0161njem tr\u017ei\u0161tu elektri\u010dne energije uspostavile su pravni osnov za razvoj skladi\u0161tenja energije u dr\u017eavama \u010dlanicama.<\/p>\n\n\n\n

Jedan od najva\u017enijih principa evropskog zakonodavstva jeste tehnolo\u0161ka neutralnost. Regulatorni okvir ne favorizuje odre\u0111ene tehnologije skladi\u0161tenja, ve\u0107 omogu\u0107ava tr\u017ei\u0161tu da identifikuje najefikasnija rje\u0161enja.<\/p>\n\n\n\n

Pored toga, Evropska unija promovi\u0161e razvoj tr\u017ei\u0161ta fleksibilnosti i pomo\u0107nih usluga. Time se skladi\u0161tima energije omogu\u0107ava ostvarivanje dodatnih prihoda i pove\u0107ava njihova investiciona atraktivnost.<\/p>\n\n\n\n

Velika Britanija, Njema\u010dka i Italija ve\u0107 su razvile sofisticirane regulatorne modele koji omogu\u0107avaju integraciju baterijskih sistema velikog kapaciteta u elektroenergetski sistem. Iskustva ovih zemalja pokazuju da pravna sigurnost i regulatorna predvidivost predstavljaju klju\u010dne faktore za privla\u010denje investitora.<\/p>\n\n\n\n

Regulatorni izazovi u Bosni i Hercegovini<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Bosna i Hercegovina se nalazi u specifi\u010dnoj situaciji. S jedne strane, zemlja raspola\u017ee zna\u010dajnim potencijalima za razvoj obnovljivih izvora energije, naro\u010dito solarne energije u Hercegovini i energije vjetra na podru\u010dju zapadne Hercegovine i isto\u010dne Bosne. S druge strane, regulatorni okvir jo\u0161 uvijek nije u potpunosti prilago\u0111en razvoju velikih sistema za skladi\u0161tenje energije.<\/p>\n\n\n\n

Prvi izazov odnosi se na \u010dinjenicu da postoje\u0107i propisi uglavnom ne prepoznaju skladi\u0161tenje energije kao posebnu djelatnost. Investitori se zbog toga \u010desto suo\u010davaju sa pravnom nesigurno\u0161\u0107u prilikom pribavljanja dozvola i definisanja tr\u017ei\u0161nog statusa svojih projekata.<\/p>\n\n\n\n

Drugi problem jeste nedovoljno razvijeno tr\u017ei\u0161te pomo\u0107nih usluga. Bez mogu\u0107nosti ostvarivanja prihoda kroz pru\u017eanje usluga balansiranja i regulacije mre\u017ee, investicije u velika skladi\u0161ta energije ostaju manje atraktivne nego u dr\u017eavama Evropske unije.<\/p>\n\n\n\n

Tre\u0107i problem izazov predstavlja sporost administrativnih procedura. Postupci pribavljanja urbanisti\u010dkih saglasnosti, gra\u0111evinskih dozvola, energetskih dozvola i priklju\u010denja na mre\u017eu \u010desto traju znatno du\u017ee nego u konkurentskim jurisdikcijama.<\/p>\n\n\n\n

Mogu\u0107nosti unapre\u0111enja regulatornog okvira u Bosni i Hercegovini<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Kako bi Bosna i Hercegovina iskoristila svoje energetske potencijale i privukla investicije u skladi\u0161tenje energije, potrebno je sprovesti niz regulatornih reformi.<\/p>\n\n\n\n

Prije svega, neophodno je zakonski definisati skladi\u0161tenje energije kao posebnu energetsku djelatnost. Takvo rje\u0161enje trebalo bi biti ugra\u0111eno u entitetske zakone o elektri\u010dnoj energiji i prate\u0107e podzakonske akte.<\/p>\n\n\n\n

Dalje, potrebno je omogu\u0107iti operatorima skladi\u0161ta ravnopravan pristup tr\u017ei\u0161tima elektri\u010dne energije i pomo\u0107nih usluga. Time bi se stvorili uslovi za razvoj odr\u017eivih poslovnih modela.<\/p>\n\n\n\n

Posebnu pa\u017enju treba posvetiti razvoju tr\u017ei\u0161ta balansiranja. Elektroprenos BiH i nezavisni operator sistema mogli bi imati klju\u010dnu ulogu u kreiranju mehanizama koji bi omogu\u0107ili kori\u0161tenje skladi\u0161ta energije za potrebe stabilizacije mre\u017ee.<\/p>\n\n\n\n

Tako\u0111e je va\u017eno pojednostaviti procedure izdavanja dozvola. Uvo\u0111enje koncepta \u201eone-stop-shop\u201c za energetske projekte moglo bi zna\u010dajno smanjiti administrativne tro\u0161kove i ubrzati realizaciju investicija.<\/p>\n\n\n\n

Pored regulatornih reformi, Bosna i Hercegovina bi mogla razmotriti i uvo\u0111enje finansijskih podsticaja za projekte skladi\u0161tenja energije, posebno u ranim fazama razvoja tr\u017ei\u0161ta. Takvi podsticaji mogli bi uklju\u010divati poreske olak\u0161ice, grantove ili povoljne kreditne linije.<\/p>\n\n\n\n

Skladi\u0161tenje energije kao prilika za energetsku tranziciju Bosne i Hercegovine<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Razvoj velikih skladi\u0161ta energije mogao bi imati transformativni efekat na energetski sektor Bosne i Hercegovine. Zemlja ve\u0107 posjeduje zna\u010dajnu hidroenergetsku infrastrukturu koja mo\u017ee predstavljati osnov za razvoj dodatnih kapaciteta za skladi\u0161tenje energije.<\/p>\n\n\n\n

Istovremeno, ubrzani razvoj solarnih elektrana i vjetroelektrana stvara potrebu za novim fleksibilnim kapacitetima. Bez skladi\u0161tenja energije dalji rast obnovljivih izvora mogao bi dovesti do pove\u0107anih problema u upravljanju elektroenergetskim sistemom.<\/p>\n\n\n\n

Veliki baterijski sistemi mogli bi omogu\u0107iti integraciju zna\u010dajno ve\u0107eg broja obnovljivih izvora energije, smanjiti potrebu za anga\u017eovanjem termoelektrana i pove\u0107ati energetsku sigurnost zemlje. Tako\u0111e bi otvorili prostor za nove investicije i razvoj doma\u0107e industrije povezane sa energetskom tranzicijom.<\/p>\n\n\n\n

Za Bosnu i Hercegovinu, koja te\u017ei pribli\u017eavanju Evropskoj uniji i uskla\u0111ivanju sa evropskim energetskim politikama, razvoj regulatornog okvira za skladi\u0161tenje energije predstavlja ne samo tehni\u010dko pitanje nego i strate\u0161ko razvojno opredjeljenje.<\/p>\n\n\n\n

Zaklju\u010dak<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Velika postrojenja za skladi\u0161tenje energije predstavljaju jedan od klju\u010dnih elemenata uspje\u0161ne energetske tranzicije. Njihova sposobnost da balansiraju proizvodnju i potro\u0161nju elektri\u010dne energije omogu\u0107ava ve\u0107e kori\u0161tenje obnovljivih izvora energije, pove\u0107ava sigurnost snabdijevanja i doprinosi dekarbonizaciji energetskog sektora.<\/p>\n\n\n\n

Me\u0111utim, tehnolo\u0161ki napredak nije dovoljan bez odgovaraju\u0107eg regulatornog okvira. Iskustva Evropske unije pokazuju da je za razvoj skladi\u0161tenja energije neophodno jasno definisati njegov pravni status, omogu\u0107iti pristup tr\u017ei\u0161tima elektri\u010dne energije, razviti tr\u017ei\u0161ta pomo\u0107nih usluga i pojednostaviti procedure izdavanja dozvola.<\/p>\n\n\n\n

Bosna i Hercegovina raspola\u017ee zna\u010dajnim potencijalima za razvoj skladi\u0161tenja energije, ali se i dalje suo\u010dava sa regulatornim i institucionalnim izazovima. Uspostavljanje modernog i predvidivog regulatornog okvira moglo bi privu\u0107i nove investicije, ubrzati razvoj obnovljivih izvora energije i omogu\u0107iti zemlji da uspje\u0161nije sprovede energetsku tranziciju.<\/p>\n\n\n\n

U kona\u010dnici, regulatorni okvir ne treba posmatrati samo kao skup pravila, ve\u0107 kao instrument kojim dr\u017eava mo\u017ee stvoriti uslove za razvoj inovativnih energetskih rje\u0161enja i izgradnju odr\u017eivog energetskog sistema budu\u0107nosti. Upravo zbog toga reforma regulative za skladi\u0161tenje energije predstavlja jedan od najva\u017enijih zadataka energetskih politika Bosne i Hercegovine u narednim godinama.<\/p>\n\n\n\n

Autor: Aleksandar Sajic<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Uvod Energetska tranzicija predstavlja jedan od najva\u017enijih ekonomskih, tehnolo\u0161kih i regulatornih procesa savremenog doba. Globalni napori usmjereni ka smanjenju emisija gasova sa efektom staklene…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[75,73,77],"tags":[],"class_list":["post-1661","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-blog","category-clanaci","category-newsletter"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1661","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1661"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1661\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1662,"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1661\/revisions\/1662"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1661"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1661"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1661"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}