{"id":1715,"date":"2026-09-15T08:15:23","date_gmt":"2026-09-15T06:15:23","guid":{"rendered":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/?p=1715"},"modified":"2026-09-15T08:15:24","modified_gmt":"2026-09-15T06:15:24","slug":"vertikalni-sporazumi-o-distribuciji-u-pravu-konkurencije-bosne-i-hercegovine-i-praksi-evropske-unije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/bs\/vertikalni-sporazumi-o-distribuciji-u-pravu-konkurencije-bosne-i-hercegovine-i-praksi-evropske-unije\/","title":{"rendered":"Vertikalni sporazumi o distribuciji u pravu konkurencije Bosne i Hercegovine i praksi Evropske unije"},"content":{"rendered":"\n

ANTITRUST AND DISTRIBUTION \u2013 VERTICAL AGREEMENTS<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Vertikalni sporazumi predstavljaju jednu od najzna\u010dajnijih kategorija ugovora sa aspekta prava konkurencije, posebno imaju\u0107i u vidu da se gotovo svaki sistem distribucije zasniva na odre\u0111enim ograni\u010denjima slobode ugovornih strana. Proizvo\u0111a\u010d ili dobavlja\u010d mo\u017ee \u017eeljeti da odredi teritoriju na kojoj distributer posluje, standarde prodajnog prostora, na\u010din predstavljanja proizvoda, uslove internet prodaje ili odre\u0111eni nivo ekskluziviteta. Sa druge strane, upravo takve odredbe mogu, zavisno od njihovog sadr\u017eaja i tr\u017ei\u0161nog konteksta, predstavljati nedopu\u0161teno ograni\u010denje tr\u017ei\u0161ne konkurencije.<\/p>\n\n\n\n

U Bosni i Hercegovini osnovno pravilo sadr\u017eano je u \u010dlanu 4. Zakona o konkurenciji BiH (\u201eSlu\u017ebeni glasnik BiH\u201c, br. 48\/05, 76\/07 i 80\/09). Zabranjeni su sporazumi izme\u0111u privrednih subjekata koji za cilj ili posljedicu imaju spre\u010davanje, ograni\u010davanje ili naru\u0161avanje tr\u017ei\u0161ne konkurencije, naro\u010dito ako se njima direktno ili indirektno utvr\u0111uju cijene ili drugi trgovinski uslovi, ograni\u010dava tr\u017ei\u0161te, vr\u0161i podjela tr\u017ei\u0161ta ili izvora snabdijevanja ili primjenjuju razli\u010diti uslovi za istovrsne transakcije. Sporazumi koji potpadaju pod ovu zabranu su ni\u0161tavni. Istovremeno, \u010dlan 4. stav 3. omogu\u0107ava izuze\u0107e kada sporazum doprinosi unapre\u0111enju proizvodnje ili distribucije ili ekonomskom i tehni\u010dkom razvoju, omogu\u0107ava potro\u0161a\u010dima pravi\u010dan udio koristi, sadr\u017ei samo neophodna ograni\u010denja i ne dovodi do isklju\u010divanja konkurencije na zna\u010dajnom dijelu tr\u017ei\u0161ta.<\/p>\n\n\n\n

Za distribucione ugovore posebno je zna\u010dajan \u010dlan 7. Zakona, koji izri\u010dito predvi\u0111a grupna izuze\u0107a za vertikalne sporazume, uklju\u010duju\u0107i sporazume o isklju\u010divoj distribuciji, selektivnoj distribuciji, isklju\u010divoj kupovini i fran\u0161izi. Detaljnija pravila ure\u0111ena su Odlukom o grupnom izuze\u0107u sporazuma izme\u0111u privrednih subjekata koji djeluju na razli\u010ditim nivoima proizvodnje odnosno distribucije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik BiH\u201c, broj 18\/06). Vertikalni sporazum se defini\u0161e kao sporazum izme\u0111u privrednih subjekata koji posluju na razli\u010ditim nivoima proizvodnje ili distribucije, a kojim se utvr\u0111uju uslovi pod kojima se proizvodi ili usluge mogu kupovati, prodavati ili preprodavati.<\/p>\n\n\n\n

Klju\u010dna razlika je, me\u0111utim, izme\u0111u ograni\u010denja koja predstavljaju legitimni dio organizovanja distributivne mre\u017ee i tzv. \u201ehardcore restrictions\u201c, odnosno te\u0161kih ograni\u010denja konkurencije.<\/p>\n\n\n\n

Resale Price Maintenance \u2013 distributer mora imati slobodu formiranja cijene<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Jedno od najproblemati\u010dnijih ograni\u010denja jeste resale price maintenance \u2013 RPM<\/strong>, odnosno odre\u0111ivanje cijene po kojoj distributer mora dalje prodavati proizvod. \u010clan 7. Odluke o grupnom izuze\u0107u izri\u010dito isklju\u010duje iz grupnog izuze\u0107a sporazume kojima se ograni\u010dava pravo kupca da samostalno odre\u0111uje svoje prodajne cijene.<\/p>\n\n\n\n

Dobavlja\u010d mo\u017ee preporu\u010diti prodajnu cijenu ili odrediti maksimalnu prodajnu cijenu, ali samo pod uslovom da se takva cijena, usljed pritiska ili ekonomskih podsticaja, fakti\u010dki ne pretvori u fiksnu ili minimalnu cijenu.<\/p>\n\n\n\n

Stoga formulacija u ugovoru da je \u201epreporu\u010dena maloprodajna cijena 100 KM\u201c sama po sebi nije problemati\u010dna. Situacija je bitno druga\u010dija ako dobavlja\u010d zahtijeva od distributera da ne prodaje proizvod ispod 100 KM, prijeti uskra\u0107ivanjem rabata ili isporuke ako distributer snizi cijenu, ili sistematski kontroli\u0161e njegove cijene i ka\u017enjava odstupanja.<\/p>\n\n\n\n

Praksa Evropske komisije ovo dobro ilustruje. Komisija je 2018. godine u predmetima Asus, Denon & Marantz, Philips i Pioneer<\/strong> kaznila \u010detiri proizvo\u0111a\u010da potro\u0161a\u010dke elektronike zbog ograni\u010davanja sposobnosti online trgovaca da samostalno odre\u0111uju maloprodajne cijene. Ovi predmeti su posebno zna\u010dajni jer pokazuju da se klasi\u010dni RPM danas \u010desto sprovodi sofisticiranije \u2013 pra\u0107enjem cijena distributera na internetu, kontaktiranjem trgovaca koji nude ni\u017ee cijene i pritiskom da ih ponovo pove\u0107aju. Komisija je za navedene povrede izrekla ukupne kazne od preko 111 miliona EUR.<\/p>\n\n\n\n

Teritorijalna ograni\u010denja i aktivna i pasivna prodaja<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Dobavlja\u010d mo\u017ee organizovati sistem ekskluzivne distribucije i jednom distributeru dodijeliti odre\u0111enu teritoriju. Me\u0111utim, to ne zna\u010di da distributer mo\u017ee biti potpuno za\u0161ti\u0107en od prodaje drugih distributera.<\/p>\n\n\n\n

Odluka Konkurencijskog vije\u0107a BiH pravi va\u017enu razliku izme\u0111u aktivne i pasivne prodaje<\/strong>. Aktivnom prodajom smatra se ciljano obra\u0107anje kupcima na teritoriji rezervisanoj za drugog distributera, dok pasivna prodaja predstavlja odgovaranje na spontani zahtjev kupca. Op\u0161te internet ogla\u0161avanje koje mo\u017ee biti dostupno i kupcima na drugim teritorijama na\u010delno se smatra pasivnom prodajom. Ograni\u010davanje aktivne prodaje na teritoriji koja je ekskluzivno dodijeljena drugom distributeru mo\u017ee, pod odre\u0111enim uslovima, biti dozvoljeno; potpuna zabrana pasivne prodaje predstavlja znatno ozbiljniji problem.<\/p>\n\n\n\n

Upravo je ovo jedan od razloga zbog kojih ugovorne odredbe poput \u201edistributer ne\u0107e prodavati proizvode kupcima izvan teritorije Bosne i Hercegovine\u201c zahtijevaju posebnu pa\u017enju. Ako kupac iz Hrvatske, Njema\u010dke ili druge dr\u017eave sam kontaktira distributera i zatra\u017ei isporuku, apsolutna zabrana takve prodaje mo\u017ee predstavljati nedopu\u0161teno teritorijalno ograni\u010denje.<\/p>\n\n\n\n

Internet prodaja i slu\u010dajevi Pierre Fabre i Coty<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Razvoj e-commercea zna\u010dajno je promijenio praksu u oblasti vertikalnih sporazuma. Jedan od najpoznatijih slu\u010dajeva je Pierre Fabre Dermo-Cosm\u00e9tique (C-439\/09)<\/strong>. Dobavlja\u010d kozmeti\u010dkih proizvoda zahtijevao je da se njegovi proizvodi prodaju isklju\u010divo u fizi\u010dkom prostoru uz prisustvo diplomiranog farmaceuta, \u010dime je autorizovanim distributerima prakti\u010dno potpuno onemogu\u0107ena internet prodaja.<\/p>\n\n\n\n

Sud pravde EU zaklju\u010dio je da op\u0161ta i apsolutna zabrana online prodaje u sistemu selektivne distribucije predstavlja ograni\u010denje konkurencije \u201epo cilju\u201c, osim ako postoji objektivno opravdanje. Takvo ograni\u010denje ne mo\u017ee automatski koristiti grupno izuze\u0107e, iako teoretski mo\u017ee biti predmet pojedina\u010dnog izuze\u0107a ako su ispunjeni strogi uslovi iz \u010dlana 101(3) UFEU.<\/p>\n\n\n\n

Nekoliko godina kasnije Sud pravde je u predmetu Coty Germany (C-230\/16)<\/strong> zauzeo nijansiraniji pristup. Coty je proizvo\u0111a\u010d luksuzne kozmetike koji je svojim ovla\u0161tenim distributerima dozvoljavao internet prodaju putem njihovih vlastitih web-shopova, ali im nije dozvoljavao da proizvode na na\u010din vidljiv potro\u0161a\u010du prodaju preko neovla\u0161tenih platformi tre\u0107ih lica, poput Amazona.<\/p>\n\n\n\n

Sud je zaklju\u010dio da takvo ograni\u010denje mo\u017ee biti dopu\u0161teno kada je dio selektivnog distributivnog sistema \u010diji je cilj o\u010duvanje luksuznog imid\u017ea proizvoda, ako su kriterijumi utvr\u0111eni objektivno, primjenjuju se jednako i nediskriminatorno i ne idu dalje od onoga \u0161to je neophodno za ostvarenje legitimnog cilja.<\/p>\n\n\n\n

Razlika izme\u0111u Pierre Fabre i Coty je prakti\u010dno veoma zna\u010dajna: potpuna zabrana interneta je problemati\u010dna, dok ograni\u010davanje konkretnog kanala internet prodaje mo\u017ee biti dopu\u0161teno ako distributer i dalje ima realnu mogu\u0107nost online prodaje i ako za ograni\u010denje postoji legitimno i proporcionalno opravdanje.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Guess \u2013 poku\u0161aj kontrole cijelog online distributivnog sistema<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Jo\u0161 bolju ilustraciju predstavlja odluka Evropske komisije iz 2018. godine u predmetu Guess (AT.40428)<\/strong>. Komisija je utvrdila vi\u0161e paralelnih ograni\u010denja nametnutih ovla\u0161tenim distributerima: ograni\u010davanje kori\u0161tenja Guess brenda za online search advertising, zahtjev za posebno odobrenje za internet prodaju, ograni\u010denja prodaje kupcima izvan dodijeljene teritorije, zabranu me\u0111usobne prodaje unutar autorizovane mre\u017ee i ograni\u010davanje slobode distributera da odre\u0111uju vlastite preprodajne cijene.<\/p>\n\n\n\n

Ovaj predmet je naro\u010dito interesantan jer pokazuje da se konkurencijska analiza ne zavr\u0161ava \u010ditanjem pojedina\u010dne ugovorne odredbe. Komisija je posmatrala cjelokupnu komercijalnu politiku i na\u010din na koji se razli\u010dite odredbe zajedno koriste radi smanjivanja intra-brand konkurencije i za\u0161tite vlastitog online kanala proizvo\u0111a\u010da.<\/p>\n\n\n\n

Zna\u010daj prava EU za Bosnu i Hercegovinu<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Iako Bosna i Hercegovina nije \u010dlanica Evropske unije, evropska praksa ima poseban zna\u010daj za primjenu doma\u0107eg prava konkurencije. Struktura \u010dlana 4. Zakona o konkurenciji odgovara \u010dlanu 101. UFEU, a i samo Konkurencijsko vije\u0107e u svojoj praksi koristi presude Suda pravde EU, praksu Evropske komisije i evropske smjernice pri tuma\u010denju doma\u0107ih pravila. Konkurencijsko vije\u0107e se pozivalo i na \u010dlan 43. stav 7. Zakona o konkurenciji i obaveze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridru\u017eivanju kao osnov za kori\u0161tenje evropske prakse.<\/p>\n\n\n\n

Pritom treba voditi ra\u010duna da je regulatorni okvir EU u me\u0111uvremenu zna\u010dajno modernizovan. Od 1. juna 2022. primjenjuje se nova Vertical Block Exemption Regulation \u2013 VBER, Regulation (EU) 2022\/720<\/strong>, zajedno sa novim Smjernicama Evropske komisije o vertikalnim ograni\u010denjima. VBER izme\u0111u ostalog detaljnije ure\u0111uje online prodaju, dual distribution, ekskluzivnu i selektivnu distribuciju i odre\u0111ena ograni\u010denja internet ogla\u0161avanja.<\/p>\n\n\n\n

Iz perspektive prakti\u010dne izrade ugovora o distribuciji u BiH, zbog toga je preporu\u010dljivo izvr\u0161iti najmanje \u010detiri provjere. Prvo, distributeru treba ostaviti stvarnu slobodu odre\u0111ivanja preprodajne cijene. Drugo, teritorijalne klauzule treba koncipirati tako da se jasno razlikuju dopu\u0161tena ograni\u010denja aktivne prodaje od problemati\u010dnih ograni\u010denja pasivne prodaje. Tre\u0107e, pravila o online prodaji ne bi trebalo da fakti\u010dki onemogu\u0107avaju distributeru efikasno kori\u0161tenje interneta. Kona\u010dno, kod selektivne distribucije kriterijumi za izbor distributera treba da budu objektivni, transparentni, proporcionalni i jednako primijenjeni.<\/p>\n\n\n\n

Vertikalni sporazumi, prema tome, nisu sami po sebi antikonkurencijski. Naprotiv, ekskluzivna ili selektivna distribucija mo\u017ee pove\u0107ati efikasnost distribucije, za\u0161tititi ulaganja distributera, pobolj\u0161ati kvalitet usluge i oja\u010dati konkurenciju izme\u0111u razli\u010ditih brendova. Me\u0111utim, granica se prelazi onda kada proizvo\u0111a\u010d distributivnu mre\u017eu koristi za uklanjanje cjenovne konkurencije izme\u0111u vlastitih distributera, zatvaranje teritorija, spre\u010davanje prekograni\u010dne ili internet prodaje ili za\u0161titu vlastitog prodajnog kanala od legitimne konkurencije distributera. Upravo praksa Evropske komisije i Suda pravde EU pokazuje da je sadr\u017eaj ugovora samo polazna ta\u010dka \u2013 za konkurencijsku procjenu jednako je va\u017eno kako se ugovor primjenjuje u praksi i kakav je njegov stvarni efekat na tr\u017ei\u0161te.<\/p>\n\n\n\n

Autor: Nata\u0161a Kreji\u0107<\/p>\n\n\n\n

E-mail: natasa@afsajic.com<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

ANTITRUST AND DISTRIBUTION \u2013 VERTICAL AGREEMENTS Vertikalni sporazumi predstavljaju jednu od najzna\u010dajnijih kategorija ugovora sa aspekta prava konkurencije, posebno imaju\u0107i u vidu da se…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[75,77,113],"tags":[],"class_list":["post-1715","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-blog","category-newsletter","category-novosti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1715","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1715"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1715\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1716,"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1715\/revisions\/1716"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1715"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1715"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1715"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}