Ko pla\u0107a kada vje\u0161ta\u010dka inteligencija pogrije\u0161i<\/p>\n\n\n\n
Uvod<\/strong><\/strong><\/p>\n\n\n\n Kada sistem vje\u0161ta\u010dke inteligencije odbije kredit sposobnom klijentu, pogre\u0161no ozna\u010di pacijenta kao niskorizi\u010dnog, izazove sudar autonomnog vozila ili izmisli pravni presedan, prvo pitanje je \u0161ta je po\u0161lo pogre\u0161no. Za o\u0161te\u0107enog je, me\u0111utim, va\u017enije drugo pitanje: ko \u0107e platiti \u0161tetu? Algoritam nema imovinu, osiguranje ni pravnu li\u010dnost. Iza njegove odluke nalazi se lanac ljudi i organizacija: proizvo\u0111a\u010d modela, dobavlja\u010d podataka, integrator, kompanija koja sistem koristi, zaposleni koji prihvata rezultat i, ponekad, korisnik koji ga zloupotrebljava. Zbog toga izraz \u201egre\u0161ka vje\u0161ta\u010dke inteligencije\u201c lako prikriva \u010dinjenicu da je rije\u010d o ljudski organizovanom riziku.<\/p>\n\n\n\n Osnovna teza ovog eseja jeste da tro\u0161ak ne treba automatski pripisati ni programeru ni krajnjem korisniku. Odgovornost treba vezati za kontrolu nad rizikom, ekonomsku korist od sistema, mogu\u0107nost spre\u010davanja \u0161tete i pristup dokazima. Onaj ko bira da AI uvede u poslovni proces naj\u010de\u0161\u0107e mora odgovarati prema o\u0161te\u0107enom, dok se kona\u010dan teret mo\u017ee regresno raspodijeliti izme\u0111u proizvo\u0111a\u010da, integratora, dobavlja\u010da podataka i drugih u\u010desnika. Takav pristup \u0161titi \u017ertvu od tehni\u010dke i ugovorne slo\u017eenosti lanca, a istovremeno ostavlja prostor da svaki u\u010desnik snosi dio koji odgovara njegovom propustu.<\/p>\n\n\n\n Klasi\u010dan neispravan proizvod obi\u010dno ima relativno stabilna svojstva. Ako ko\u010dnica pukne zbog lo\u0161eg materijala, vje\u0161tak mo\u017ee pregledati dio, rekonstruisati proizvodnju i povezati kvar sa \u0161tetom. AI sistem se razlikuje jer rezultat mo\u017ee zavisiti od modela, verzije softvera, podataka za treniranje, podataka unesenih u konkretnom slu\u010daju, pode\u0161enog praga, naknadnog u\u010denja i na\u010dina na koji je \u010dovjek protuma\u010dio izlaz. Isti model mo\u017ee u jednom okru\u017eenju biti pouzdan, a u drugom neprihvatljivo rizi\u010dan. Gre\u0161ka zato \u010desto nije jedna ta\u010dka kvara, ve\u0107 posljedica kombinacije dizajna i upotrebe.<\/p>\n\n\n\n Drugi problem je \u0161to o\u0161te\u0107eni uglavnom nema pristup zapisima sistema, tehni\u010dkoj dokumentaciji, evaluacijama, internim upozorenjima ni ugovorima izme\u0111u dobavlja\u010da. \u010cak i kada dobije podatke, mo\u017eda ne\u0107e mo\u0107i objasniti za\u0161to je slo\u017een model proizveo konkretan rezultat. Tradicionalno pravilo da tu\u017eilac mora dokazati \u0161tetu, protivpravnost ili nedostatak i uzro\u010dnu vezu tada mo\u017ee postati formalno pravo bez stvarnog pristupa naknadi. Ako su klju\u010dni dokazi isklju\u010divo kod tu\u017eenih, pravni sistem mora omogu\u0107iti njihovo otkrivanje i, u odre\u0111enim okolnostima, koristiti oborive pretpostavke.<\/p>\n\n\n\n Tre\u0107i problem nastaje zato \u0161to AI djeluje uvjerljivo \u010dak i kada grije\u0161i. Generativni sistem mo\u017ee neta\u010dan odgovor oblikovati gramati\u010dki besprijekorno, a sistem za bodovanje mo\u017ee diskriminatoran obrazac predstaviti kao neutralan broj. Opasnost nije samo u pogre\u0161nom izlazu ve\u0107 u povjerenju koje organizacija ula\u017ee u automatizovanu preporuku. \u201e\u010covjek u petlji\u201c ne uklanja odgovornost ako zaposleni nema vrijeme, podatke, stru\u010dnost ili ovla\u0161tenje da odluku zaista promijeni.<\/p>\n\n\n\n \u010cetvrta osobina je promjenjivost rizika tokom \u017eivotnog ciklusa. Dobavlja\u010d mo\u017ee objaviti novu verziju modela, korisnik mo\u017ee povezati sistem sa dodatnom bazom podataka, a integrator mo\u017ee promijeniti uputstva bez formalne izmjene osnovnog ugovora. Sistem koji je pro\u0161ao po\u010detno testiranje zato ne ostaje nu\u017eno isti sistem. Odgovornost mora obuhvatiti period poslije pu\u0161tanja u rad: pra\u0107enje performansi, prijavu incidenata, kontrolu a\u017euriranja i mogu\u0107nost sigurnog povla\u010denja. Posebno je va\u017eno razdvojiti gre\u0161ku modela od gre\u0161ke automatizacije. Model mo\u017ee dati samo preporuku, ali softverski proces mo\u017ee tu preporuku automatski pretvoriti u odbijanje zahtjeva, otkaz pla\u0107anja ili fizi\u010dku radnju ma\u0161ine. \u0160to je kra\u0107i put od izlaza modela do posljedice u stvarnom svijetu, to je ve\u0107a du\u017enost organizacije da uvede nezavisne provjere i tehni\u010dke ko\u010dnice. Ova dinamika pokazuje za\u0161to jednokratna saglasnost korisnika ili po\u010detni certifikat nisu dovoljni. Razumna pa\u017enja je trajna obaveza koja prati sistem dok god u\u010desnik mo\u017ee uticati na njegovo pona\u0161anje.<\/p>\n\n\n\n Prvi kandidat je proizvo\u0111a\u010d ili dobavlja\u010d AI sistema. Njegova odgovornost je najsna\u017enija kada \u0161teta proizlazi iz nedostatka u dizajnu, neadekvatnog testiranja, nesigurnog a\u017euriranja, poznate pristrasnosti ili neta\u010dnih tvrdnji o sposobnostima proizvoda. Dobavlja\u010d ne bi trebalo da se oslobodi op\u0161tim upozorenjem da model \u201emo\u017ee pogrije\u0161iti\u201c ako istovremeno prodaje sistem kao podoban za medicinsko, finansijsko ili drugo osjetljivo odlu\u010divanje. Upozorenje ima smisla samo ako je konkretno, razumljivo i pra\u0107eno ograni\u010denjima koja odgovaraju stvarnom riziku.<\/p>\n\n\n\n Drugi kandidat je organizacija koja sistem uvodi i koristi, odnosno deployer. Ona bira poslovnu svrhu, odre\u0111uje podatke koji se unose, pode\u0161ava pragove, odlu\u010duje da li \u0107e rezultat biti preporuka ili kona\u010dna odluka i organizuje ljudski nadzor. Prema klijentu, pacijentu, zaposlenom ili potro\u0161a\u010du upravo je ta organizacija vidljivo lice usluge.<\/p>\n\n\n\n Tre\u0107i kandidat je profesionalac koji se oslanja na AI. Advokat, ljekar, in\u017eenjer, revizor ili finansijski savjetnik ima samostalnu du\u017enost stru\u010dne pa\u017enje. Kori\u0161tenje alata mo\u017ee biti razumno, ali preno\u0161enje profesionalne procjene na alat obi\u010dno nije. Sudovi sve \u010de\u0161\u0107e sankcioni\u0161u podneske sa izmi\u0161ljenim izvorima jer potpisnik garantuje da je provjerio sadr\u017eaj. Profesionalac \u0107e zato \u010desto odgovarati klijentu, dok eventualni zahtjev prema dobavlja\u010du zavisi od ugovora, tvrdnji o proizvodu i dokaza o nedostatku.<\/p>\n\n\n\n \u010cetvrti kandidat je korisnik koji namjerno zaobi\u0111e za\u0161titne mjere, unese nezakonite podatke ili koristi sistem izvan jasno odre\u0111ene svrhe. Njegova radnja mo\u017ee prekinuti ili umanjiti uzro\u010dnu vezu prema drugim u\u010desnicima. Ipak, pojam zloupotrebe ne smije postati univerzalna odbrana proizvo\u0111a\u010da. Ako je odre\u0111eno pona\u0161anje bilo razumno predvidivo, dizajn i uputstva treba da ga uzmu u obzir. Kona\u010dno, osigurava\u010di i fondovi za naknadu mogu rasporediti preostali rizik, naro\u010dito kod autonomnog transporta, medicine i kriti\u010dne infrastrukture, gdje jedna gre\u0161ka mo\u017ee izazvati masovnu \u0161tetu.<\/p>\n\n\n\n Evropska unija je izgradila najrazvijeniji horizontalni regulatorni okvir kroz Akt o vje\u0161ta\u010dkoj inteligenciji. Od 2. avgusta 2026. Evropska komisija i nacionalni organi po\u010deli su primjenjivati novi set pravila, uklju\u010duju\u0107i obaveze transparentnosti za odre\u0111ene interaktivne sisteme i ozna\u010davanje vje\u0161ta\u010dki generisanog ili izmijenjenog sadr\u017eaja. Akt raspore\u0111uje obaveze prema ulozi i nivou rizika: proizvo\u0111a\u010di visokorizi\u010dnih sistema moraju upravljati rizicima, kvalitetom podataka, dokumentacijom, evidencijama, ljudskim nadzorom, ta\u010dno\u0161\u0107u i sajber-bezbjedno\u0161\u0107u, dok korisnici takvih sistema imaju sopstvene operativne du\u017enosti.<\/p>\n\n\n\n Ipak, regulatorna kazna i naknada \u0161tete nisu ista stvar. AI Act omogu\u0107ava nadzorne mjere i visoke nov\u010dane kazne, ali ne uspostavlja jedinstven postupak u kojem bi svaka \u017ertva AI gre\u0161ke automatski dobila naknadu. Povreda regulatorne obaveze mo\u017ee biti va\u017ean dokaz nepa\u017enje ili neispravnosti, ali o\u0161te\u0107eni i dalje mora prona\u0107i odgovaraju\u0107i osnov u nacionalnom ugovornom ili deliktnom pravu, pravu za\u0161tite podataka, antidiskriminacionim pravilima ili odgovornosti za proizvod.<\/p>\n\n\n\n Va\u017enu promjenu donosi Direktiva EU 2024\/2853 o odgovornosti za neispravne proizvode. Ona izri\u010dito tretira softver, uklju\u010duju\u0107i AI sistem, kao proizvod, a njegovog proizvo\u0111a\u010da kao proizvo\u0111a\u010da u smislu odgovornosti bez krivice. U procjenu neispravnosti ulaze sposobnost sistema da u\u010di nakon stavljanja na tr\u017ei\u0161te, bezbjednosna a\u017euriranja i sajber-ranjivosti. Direktiva omogu\u0107ava sudu da nalo\u017ei otkrivanje relevantnih dokaza i predvi\u0111a pretpostavke kada ih tu\u017eeni ne dostavi ili kada je dokazivanje pretjerano te\u0161ko zbog tehni\u010dke slo\u017eenosti. Dr\u017eave \u010dlanice treba da implementiraju njena pravila do 9. decembra 2026, a novi re\u017eim primjenjuje se na proizvode stavljene na tr\u017ei\u0161te nakon tog datuma.<\/p>\n\n\n\n Ovaj re\u017eim ipak ne pokriva svaku \u0161tetu. Njegov fokus su \u0161teta fizi\u010dkom integritetu, privatnoj imovini i odre\u0111ena \u0161teta na podacima fizi\u010dkih lica; \u010disti poslovni gubitak, diskriminacija ili povreda privatnosti zahtijevaju druge pravne osnove. Dodatno, Komisija je povukla prijedlog posebne Direktive o odgovornosti za AI. Time je izostao planirani horizontalni mehanizam koji bi olak\u0161ao dokazivanje krivice i uzro\u010dnosti u slu\u010dajevima izvan odgovornosti za proizvod.<\/p>\n\n\n\n Za obradu li\u010dnih podataka ostaje posebno va\u017ean GDPR. Automatizovana odluka koja proizvodi pravno ili sli\u010dno zna\u010dajno dejstvo podlije\u017ee ograni\u010denjima, obavezama obavje\u0161tavanja i pravima lica, a povreda mo\u017ee dovesti do naknade materijalne i nematerijalne \u0161tete. U praksi \u0107e isti doga\u0111aj ponekad aktivirati vi\u0161e re\u017eima: regulatornu istragu po AI Act-u, zahtjev za naknadu po GDPR-u i tu\u017ebu zbog neispravnog proizvoda ili nepa\u017enje. Odgovornost se zato ne\u0107e odre\u0111ivati jednim propisom, ve\u0107 njihovim me\u0111usobnim djelovanjem.<\/p>\n\n\n\n Ameri\u010dki pristup je manje centralizovan. Savezna politika u 2026. nagla\u0161ava inovacije, sektorsko djelovanje postoje\u0107ih organa i ograni\u010davanje fragmentacije dr\u017eavnih propisa. Preporuke Bijele ku\u0107e tra\u017ee da se ne formira novi savezni regulator samo za AI i da dr\u017eave zadr\u017ee primjenu op\u0161tih zakona o prevari, za\u0161titi potro\u0161a\u010da i za\u0161titi djece, dok se istovremeno razmatra ograni\u010denje posebnih dr\u017eavnih pravila za razvoj AI. To ne zna\u010di odsustvo odgovornosti. Tu\u017ebe se i dalje zasnivaju na ugovoru, nepa\u017enji, odgovornosti za proizvod, diskriminaciji, privatnosti, autorskom pravu i pravilima pojedinih sektora.<\/p>\n\n\n\n Slabost ovakvog pristupa je neujedna\u010denost. Ista gre\u0161ka mo\u017ee imati razli\u010dite posljedice zavisno od dr\u017eave, sektora i ugovorne klauzule. Prednost je fleksibilnost sudova da postoje\u0107e principe prilagode \u010dinjenicama. Ameri\u010dko iskustvo zato pokazuje da AI ne mora biti izri\u010dito pomenut u zakonu da bi postojala odgovornost, ali i da bez pravila o dokazima o\u0161te\u0107eni mo\u017ee te\u0161ko do\u0107i do modela, zapisa i internih testova koji su potrebni za uspjeh u sporu.<\/p>\n\n\n\n Bosna i Hercegovina nema poseban zakon koji cjelovito ure\u0111uje gra\u0111ansku odgovornost za \u0161tetu izazvanu AI sistemima. To ne stvara pravni vakuum. Op\u0161ta pravila obligacionog prava omogu\u0107avaju naknadu \u0161tete zbog krivice, ugovorne povrede i, kada su ispunjeni uslovi, opasne stvari ili djelatnosti. Propisi o za\u0161titi potro\u0161a\u010da, zabrani diskriminacije, radu, medicinskim uslugama i odgovornosti profesionalaca mogu se primijeniti prema vrsti odnosa. Sud bi zato prvo morao identifikovati ljudsku ili organizacionu odluku koja je dovela do \u0161tete: izbor neodgovaraju\u0107eg sistema, lo\u0161i podaci, izostanak provjere, neadekvatna upozorenja ili propust da se reaguje na poznati incident.<\/p>\n\n\n\n Novi Zakon o za\u0161titi li\u010dnih podataka Bosne i Hercegovine, objavljen u \u201eSlu\u017ebenom glasniku BiH\u201c broj 12\/25, posebno je zna\u010dajan. \u010clan 24 daje licu pravo da ne bude predmet odluke zasnovane isklju\u010divo na automatizovanoj obradi koja proizvodi pravno ili sli\u010dno zna\u010dajno dejstvo, uz propisane izuzetke i za\u0161titne mjere. \u010clan 112 priznaje naknadu materijalne i nematerijalne \u0161tete, ure\u0111uje odgovornost kontrolora i obra\u0111iva\u010da i dopu\u0161ta regres izme\u0111u u\u010desnika nakon \u0161to je o\u0161te\u0107enom pla\u0107en puni iznos. Zakon tako ve\u0107 pru\u017ea model za raspodjelu odgovornosti u slo\u017eenom digitalnom lancu.<\/p>\n\n\n\n Najve\u0107a prakti\u010dna prepreka bi\u0107e dokazivanje. Doma\u0107a pravila postupka nisu pisana za modele \u010diji zapis, dokumentacija i podaci mogu biti kod stranog dobavlja\u010da u oblaku. Ugovor izme\u0111u doma\u0107eg korisnika i dobavlja\u010da zato treba da osigura \u010duvanje logova, pristup tehni\u010dkim informacijama, saradnju u incidentu, revizijska prava, obavje\u0161tavanje o promjenama modela i regres za \u0161tetu koja poti\u010de iz propusta dobavlja\u010da. Bez takvih klauzula doma\u0107a kompanija mo\u017ee odgovarati svom klijentu ili zaposlenom, a zatim ostati bez dokaza potrebnih da teret prenese na stvarnog uzro\u010dnika.<\/p>\n\n\n\n Za sudsku praksu bi bio koristan funkcionalan pristup. AI sistem ne treba unaprijed progla\u0161avati opasnom stvari, ali autonomija, obim mogu\u0107e \u0161tete i nemogu\u0107nost efikasne ljudske intervencije mogu opravdati stro\u017ei standard pa\u017enje, a kod posebno rizi\u010dnih primjena i zakonsku objektivnu odgovornost. Do tada \u0107e sudovi morati pa\u017eljivo koristiti pravila o teretu dokazivanja, pribavljanju isprava i vje\u0161ta\u010denju kako tehnolo\u0161ka neprozirnost ne bi postala nagrada za subjekta koji kontroli\u0161e informacije.<\/p>\n\n\n\n Sporovi o AI \u0161teti ne\u0107e se naj\u010de\u0161\u0107e dobiti raspravom o tome da li algoritam \u201emisli\u201c. Odlu\u010duju\u0107e \u0107e biti tehni\u010dki i organizacioni tragovi: koja verzija modela je kori\u0161tena, kakav je bio ulaz, koje ograni\u010denje je bilo poznato, ko je odobrio upotrebu, da li je postojalo upozorenje, da li je \u010dovjek mogao promijeniti rezultat i \u0161ta bi se dogodilo bez sporne odluke. Zbog toga je vo\u0111enje evidencija dio pravne odgovornosti, a ne puka tehni\u010dka administracija.<\/p>\n\n\n\n Pravedan proces zahtijeva asimetri\u010dan teret dokazivanja. O\u0161te\u0107eni treba da poka\u017ee vjerovatnu vezu izme\u0111u sistema i \u0161tete te \u010dinjenice koje upu\u0107uju na propust. Nakon toga bi subjekt koji kontroli\u0161e dokumentaciju morao objasniti sistem i dostaviti relevantne zapise. Ako odbije, uni\u0161ti podatke ili nije vodio evidencije koje je bio du\u017ean voditi, sud treba da smije pretpostaviti da bi dokazi i\u0161li u korist o\u0161te\u0107enog. Takav pristup ne uvodi automatsku odgovornost za svaki lo\u0161 ishod; on spre\u010dava da se neprozirnost koristi kao procesni \u0161tit.<\/p>\n\n\n\n Uzro\u010dnost mora ostati konkretna. Neto\u010dan izlaz ne stvara odgovornost ako niko na njega nije razumno oslonjen ili ako bi \u0161teta nastala svakako. Obrnuto, ljudska potvrda ne prekida uzro\u010dnu vezu ako je bila formalna i predvidivo zavisna od automatizovane preporuke. Sud mora analizirati stvarnu mo\u0107 odlu\u010divanja, a ne naziv radnog mjesta ili dugme kojim je zaposleni \u201eodobrio\u201c rezultat.<\/p>\n\n\n\n Kada AI pogrije\u0161i, ma\u0161ina ne\u0107e platiti. Tro\u0161ak \u0107e snositi ljudi, kompanije, osigurava\u010di i, ako pravo zaka\u017ee, sama \u017ertva. Pravni zadatak nije da algoritmu izmisli svijest ili krivicu, ve\u0107 da odgovornost rasporedi me\u0111u subjektima koji su stvorili, uveli i kontrolisali rizik. Primarna za\u0161tita o\u0161te\u0107enog zahtijeva odgovornost subjekta koji je sistem stavio u konkretan odnos sa njim, uz mogu\u0107nost regresa prema proizvo\u0111a\u010du, integratoru ili korisniku \u010diji je propust izazvao \u0161tetu.<\/p>\n\n\n\n Evropska unija spaja regulatorne obaveze AI Act-a sa obnovljenom odgovorno\u0161\u0107u za digitalne proizvode, ali povla\u010denje posebne Direktive o odgovornosti za AI ostavlja praznine kod \u010diste ekonomske \u0161tete, diskriminacije i dokazivanja krivice. Sjedinjene Dr\u017eave se vi\u0161e oslanjaju na postoje\u0107e privatno i potro\u0161a\u010dko pravo, dok Bosna i Hercegovina mora koristiti op\u0161ta obligaciona pravila i novi re\u017eim za\u0161tite podataka. U sva tri sistema kona\u010dan odgovor zavisi\u0107e od istog principa: odgovornost treba da prati stvarnu kontrolu, korist i dokaze. Samo tada tehnolo\u0161ka slo\u017eenost ne\u0107e postati razlog da \u0161teta ostane bez naknade.<\/p>\n\n\n\n Autor: Aleksandar Saji\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ko pla\u0107a kada vje\u0161ta\u010dka inteligencija pogrije\u0161i Uvod Kada sistem vje\u0161ta\u010dke inteligencije odbije kredit sposobnom klijentu, pogre\u0161no ozna\u010di pacijenta kao niskorizi\u010dnog, izazove sudar autonomnog vozila…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[73,77,113],"tags":[],"class_list":["post-1725","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-clanaci","category-newsletter","category-novosti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1725","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1725"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1725\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1726,"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1725\/revisions\/1726"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1725"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1725"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1725"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Za\u0161to gre\u0161ka vje\u0161ta\u010dke inteligencije nije obi\u010dna gre\u0161ka<\/h1>\n\n\n\n
Ko mo\u017ee biti du\u017ean da plati<\/h1>\n\n\n\n
Evropska unija izme\u0111u regulacije i naknade \u0161tete<\/h1>\n\n\n\n
Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave i odgovornost kroz postoje\u0107e pravo<\/h1>\n\n\n\n
Bosna i Hercegovina i odgovornost bez posebnog zakona o AI<\/h1>\n\n\n\n
Dokazivanje uzro\u010dne veze i podjela tereta<\/h1>\n\n\n\n
Zaklju\u010dak<\/h1>\n\n\n\n