Vje\u0161ta\u010dka inteligencija sve br\u017ee postaje dio energetske i infrastrukturne privrede. Algoritmi se koriste za predvi\u0111anje proizvodnje elektri\u010dne energije iz vjetra i sunca, optimizaciju rada elektroenergetskih mre\u017ea, preventivno odr\u017eavanje postrojenja, upravljanje skladi\u0161tima energije, otkrivanje kvarova na cjevovodima, pra\u0107enje emisija i upravljanje saobra\u0107ajem. U oblasti prirodnih resursa koriste se za geolo\u0161ka istra\u017eivanja, procjenu rezervi, upravljanje rudnicima, obradu satelitskih snimaka, nadzor \u0161uma i voda te predvi\u0111anje poplava, po\u017eara i drugih ekolo\u0161kih rizika.<\/p>\n\n\n\n
Koristi su o\u010digledne: manji tro\u0161kovi, bolje predvi\u0111anje potra\u017enje, ve\u0107a energetska efikasnost, ranije otkrivanje kvarova i preciznije upravljanje resursima. Me\u0111utim, povezivanje algoritamskog odlu\u010divanja sa objektima od javnog zna\u010daja otvaraju mnoga pravna pitanja. sistema koji upravlja elektroenergetskom mre\u017eom, branom, vodovodom, postrojenjem za preradu otpada ili \u017eeljezni\u010dkom infrastrukturom mo\u017ee izazvati prekid snabdijevanja, materijalnu \u0161tetu, zaga\u0111enje ili ugro\u017eavanje \u017eivota.<\/p>\n\n\n\n
Zato se pravni okvir za upotrebu vje\u0161ta\u010dke inteligencije u ovim sektorima mora posmatrati kao spoj pravila o AI sistemima, energetici, za\u0161titi \u017eivotne sredine, gra\u0111enju, koncesijama, javnim nabavkama, sajber-bezbjednosti, za\u0161titi podataka, sigurnosti proizvoda i ugovornoj odgovornosti.<\/p>\n\n\n\n
AI sistemi kao dio kriti\u010dne infrastrukture<\/strong><\/p>\n\n\n\n Jedno od prvih pitanja jeste kako pravno klasifikovati konkretan AI sistem. Evropski AI Act zasniva se na pristupu prema stepenu rizika. Posebno stroga pravila predvi\u0111ena su za visokorizi\u010dne sisteme, uklju\u010duju\u0107i odre\u0111ene sisteme namijenjene za upravljanje i rad kriti\u010dne digitalne infrastrukture, drumskog saobra\u0107aja te snabdijevanja vodom, gasom, grijanjem ili elektri\u010dnom energijom, kada njihov kvar mo\u017ee ozbiljno ugroziti \u017eivot, zdravlje ili sigurnost ljudi. AI Act ima i zna\u010dajan ekstrateritorijalni domet: mo\u017ee se primjenjivati na pru\u017eaoce i korisnike izvan EU ako se rezultat njihovog sistema koristi u Evropskoj uniji.<\/p>\n\n\n\n Nije, me\u0111utim, svaki algoritam u energetskom preduze\u0107u automatski visokorizi\u010dan. Sistem koji predvi\u0111a mjese\u010dne administrativne tro\u0161kove nije isto \u0161to i sistem koji automatski reguli\u0161e optere\u0107enje mre\u017ee ili odre\u0111uje kada treba obustaviti rad postrojenja. Pravna procjena mora uzeti u obzir namjenu sistema, stepen njegove autonomije, zna\u010daj izlaznih podataka i mogu\u0107e posljedice pogre\u0161ne odluke.<\/p>\n\n\n\n Za visokorizi\u010dne sisteme posebno su zna\u010dajni upravljanje rizikom, kvalitet podataka, tehni\u010dka dokumentacija, automatsko evidentiranje doga\u0111aja, transparentnost prema korisniku, ljudski nadzor, ta\u010dnost, robusnost i sajber-bezbjednost. U praksi to zna\u010di da energetsko ili infrastrukturno preduze\u0107e ne bi smjelo nabaviti AI rje\u0161enje kao obi\u010dan softverski paket. Prije upotrebe mora utvrditi ko je proizvo\u0111a\u010d odnosno pru\u017ealac sistema, za koju je namjenu sistem razvijen, da li je provedena odgovaraju\u0107a procjena uskla\u0111enosti i koje obaveze preduze\u0107e preuzima ako sistem prilagodi ili promijeni njegovu namjenu.<\/p>\n\n\n\n Kompanija koja zna\u010dajno izmijeni sistem ili ga koristi izvan prvobitno predvi\u0111ene svrhe mo\u017ee iz uloge obi\u010dnog korisnika pre\u0107i u polo\u017eaj pru\u017eaoca sistema, sa znatno \u0161irim regulatornim obavezama. To je posebno va\u017eno kada in\u017eenjerski timovi interno dora\u0111uju kupljeni model i povezuju ga sa opremom koja upravlja fizi\u010dkim procesima.<\/p>\n\n\n\n Odgovornost za algoritamske odluke<\/strong><\/p>\n\n\n\n Najva\u017enije pravno pitanje glasi: ko odgovara kada AI sistem pogrije\u0161i? Mogu\u0107i u\u010desnici obuhvataju proizvo\u0111a\u010da modela, dobavlja\u010da softvera, sistem-integratora, proizvo\u0111a\u010da senzora, operatera infrastrukture, izvo\u0111a\u010da koji odr\u017eava sistem i zaposlenog koji je prihvatio ili zanemario preporuku algoritma.<\/p>\n\n\n\n Odgovor zavisi od uzroka \u0161tete. Ako je problem u neispravnom modelu, odgovornost mo\u017ee biti na dobavlja\u010du. Ako su podaci sa senzora bili neta\u010dni zbog lo\u0161eg odr\u017eavanja, mo\u017ee odgovarati operater ili serviser. Ako je model bio ispravan, ali je kori\u0161ten za svrhu za koju nije namijenjen, odgovornost se pribli\u017eava korisniku. Ako je sistem upozorio na opasnost, a odgovorno lice ignorisalo upozorenje, ponovo se mijenja raspodjela odgovornosti.<\/p>\n\n\n\n Poseban problem predstavlja dokazivanje. O\u0161te\u0107ena strana \u010desto nema pristup izvornom kodu, podacima za obuku, evidencijama rada i informacijama o izmjenama modela. Bez takvih podataka te\u0161ko je utvrditi da li je \u0161teta nastala zbog konstrukcijske gre\u0161ke, pogre\u0161nih ulaznih podataka, sajber-napada ili odluke operatera. Zbog toga su tehni\u010dke evidencije i audit trail pravno zna\u010dajni gotovo koliko i sam algoritam.<\/p>\n\n\n\n Ugovori moraju urediti obavezu \u010duvanja logova, pristup podacima nakon incidenta, saradnju u vje\u0161ta\u010denju i zabranu brisanja relevantnih zapisa. Klauzula kojom dobavlja\u010d samo navodi da se sistem pru\u017ea \u201eas is\u201c nije prihvatljiva kada se rje\u0161enje koristi u postrojenju od vitalnog zna\u010daja. Potrebne su konkretne garancije u vezi sa namjenom, performansama, ta\u010dno\u0161\u0107u, dostupno\u0161\u0107u, integracijom, sajber-bezbjedno\u0161\u0107u i uskla\u0111eno\u0161\u0107u sa propisima.<\/p>\n\n\n\n Ograni\u010denje odgovornosti tako\u0111e mora biti prilago\u0111eno stvarnom riziku. Limit u visini naknade pla\u0107ene za nekoliko mjeseci kori\u0161tenja softvera mo\u017ee biti potpuno neadekvatan u odnosu na mogu\u0107u \u0161tetu od prekida rada elektrane, zaga\u0111enja rijeke ili o\u0161te\u0107enja infrastrukturnog objekta. Od ograni\u010denja bi, po pravilu, trebalo izuzeti namjeru, krajnju nepa\u017enju, povredu prava intelektualne svojine, povredu povjerljivosti i za\u0161tite podataka, kao i odre\u0111ene sigurnosne i okoli\u0161ne incidente.<\/p>\n\n\n\n Podaci kao strate\u0161ka imovina<\/strong><\/p>\n\n\n\n AI sistemi zavise od podataka, a u energetici i infrastrukturi ti podaci imaju veliku tehni\u010dku i komercijalnu vrijednost. Pametna brojila, vjetroturbine, trafostanice, industrijski kontrolni sistemi, rudarska oprema i saobra\u0107ajni senzori kontinuirano proizvode podatke o radu, kvarovima, potro\u0161nji i pona\u0161anju korisnika.<\/p>\n\n\n\n Pravno pitanje nije samo ko je \u201evlasnik\u201c podataka, jer klasi\u010dni koncept vlasni\u0161tva \u010desto nije dovoljan. Potrebno je ugovoriti ko ih prikuplja, ko ima pravo pristupa, za koje svrhe se mogu koristiti, smiju li se koristiti za obuku drugih modela i da li se mogu dostaviti povezanim dru\u0161tvima ili podizvo\u0111a\u010dima. EU Data Act upravo ure\u0111uje pravi\u010dniji pristup podacima koje stvaraju povezani proizvodi i industrijska oprema, uklju\u010duju\u0107i mogu\u0107nost da korisnici takvih proizvoda pristupe podacima nastalim njihovom upotrebom.<\/p>\n\n\n\n Ako dobavlja\u010d turbina ili industrijske opreme zadr\u017ei isklju\u010div pristup operativnim podacima, vlasnik postrojenja mo\u017ee postati tehnolo\u0161ki zavisan od tog dobavlja\u010da. Takav vendor lock-in ote\u017eava promjenu servisera, razvoj vlastitih analiti\u010dkih rje\u0161enja i dokazivanje uzroka kvarova. Zato ugovor treba da obezbijedi pristup podacima u upotrebljivom formatu, interoperabilnost, mogu\u0107nost prenosa drugom dobavlja\u010du i obavezu izvoza podataka po prestanku ugovora.<\/p>\n\n\n\n Dio podataka mo\u017ee istovremeno biti li\u010dni podatak. Podaci pametnih brojila mogu otkriti navike doma\u0107instva, dok sistemi nadzora radnika mogu sadr\u017eavati podatke o lokaciji, u\u010dinku i pona\u0161anju zaposlenih. Tada se primjenjuju pravila za\u0161tite li\u010dnih podataka: zakonit osnov obrade, ograni\u010denje svrhe, minimizacija, rokovi \u010duvanja, sigurnost i prava lica na koja se podaci odnose. Automatizovano odlu\u010divanje koje proizvodi zna\u010dajne posljedice za potro\u0161a\u010da ili zaposlenog zahtijeva dodatnu pravnu pa\u017enju i stvaran ljudski nadzor.<\/p>\n\n\n\n Sajber-bezbjednost i operativna otpornost<\/strong><\/p>\n\n\n\n AI pove\u0107ava efikasnost sistema, ali istovremeno pro\u0161iruje povr\u0161inu mogu\u0107eg napada. Napada\u010d mo\u017ee manipulisati ulaznim podacima, kompromitovati model, promijeniti senzorska o\u010ditanja ili navesti sistem da donese pogre\u0161nu odluku. U energetici takav incident mo\u017ee izazvati fizi\u010dke posljedice, a ne samo gubitak podataka.<\/p>\n\n\n\n NIS2 okvir obuhvata subjekte iz energetike, transporta, digitalne infrastrukture, vodosnabdijevanja i upravljanja otpadnim vodama te zahtijeva mjere upravljanja sajber-rizicima i prijavljivanje zna\u010dajnih incidenata. AI sistem se zato ne mo\u017ee posmatrati odvojeno od ukupne sigurnosne arhitekture operatera.<\/p>\n\n\n\n Ugovori sa dobavlja\u010dima treba da urede minimalne sigurnosne standarde, upravljanje ranjivostima, rokove za instaliranje sigurnosnih zakrpa, penetraciona testiranja, kontrolu pristupa, rezervne kopije i kontinuitet poslovanja. Posebno treba definisati rokove za prijavljivanje incidenata i obavezu dobavlja\u010da da odmah dostavi informacije potrebne za prijavu regulatoru.<\/p>\n\n\n\n Energetsko preduze\u0107e mora zadr\u017eati sposobnost sigurnog ru\u010dnog upravljanja klju\u010dnim funkcijama. \u201eHuman-in-the-loop\u201c ne smije biti samo formalna oznaka. Odgovorno lice mora razumjeti izlaz sistema, imati dovoljno vremena i ovla\u0161tenja da interveni\u0161e te raspolagati alternativnim procedurama ako sistem postane nedostupan.<\/p>\n\n\n\n Vje\u0161ta\u010dka inteligencija i za\u0161tita \u017eivotne sredine<\/strong><\/p>\n\n\n\n AI mo\u017ee znatno unaprijediti za\u0161titu \u017eivotne sredine. Mo\u017ee otkrivati nezakonitu sje\u010du, pratiti kvalitet vazduha i vode, predvi\u0111ati \u0161irenje po\u017eara, optimizovati potro\u0161nju energije i identifikovati curenje metana. Ipak, kori\u0161tenje algoritma ne osloba\u0111a investitora ili nadle\u017eni organ zakonskih obaveza.<\/p>\n\n\n\n Procjena uticaja na \u017eivotnu sredinu mora ostati transparentan i provjerljiv postupak. Ako se AI koristi za modeliranje buke, emisija, poplavnih rizika ili uticaja na biodiverzitet, mora biti mogu\u0107e objasniti metodologiju, izvore podataka, pretpostavke i granice pouzdanosti. Dokumentacija ne mo\u017ee biti zamijenjena zaklju\u010dkom da je rezultat \u201egenerisao algoritam\u201c.<\/p>\n\n\n\n Ovo je va\u017eno i za pravo javnosti na u\u010de\u0161\u0107e. Gra\u0111ani, lokalne zajednice i organizacije za za\u0161titu \u017eivotne sredine moraju mo\u0107i razumjeti podatke na kojima se zasniva odluka o projektu. Ako su model i klju\u010dne pretpostavke za\u0161ti\u0107eni kao poslovna tajna, potrebno je prona\u0107i ravnote\u017eu izme\u0111u za\u0161tite intelektualne svojine i procesnih prava javnosti.<\/p>\n\n\n\n AI rezultat ne bi smio biti jedini osnov za izdavanje ekolo\u0161ke, gra\u0111evinske ili druge upravne dozvole. Nadle\u017eni organ mora samostalno utvrditi \u010dinjenice, ocijeniti dokaze i obrazlo\u017eiti odluku. Nekriti\u010dko oslanjanje na netransparentan model mo\u017ee dovesti do poni\u0161tavanja upravnog akta zbog nepotpuno utvr\u0111enog \u010dinjeni\u010dnog stanja ili nedostatka valjanog obrazlo\u017eenja.<\/p>\n\n\n\n Istovremeno, sama infrastruktura potrebna za AI ima ekolo\u0161ki otisak. Data centri tro\u0161e elektri\u010dnu energiju i vodu za hla\u0111enje, zahtijevaju priklju\u010denje na mre\u017eu i mogu pove\u0107ati lokalno optere\u0107enje infrastrukture. Pravna analiza AI projekta zato treba da obuhvati porijeklo energije, energetsku efikasnost, kori\u0161tenje vode, upravljanje elektronskim otpadom i eventualne obaveze izvje\u0161tavanja o emisijama.<\/p>\n\n\n\n Prirodni resursi, rudnici i koncesije<\/strong><\/p>\n\n\n\n U rudarstvu se AI koristi za geolo\u0161ko modeliranje, optimizaciju iskopa, upravljanje flotom vozila i predvi\u0111anje kvarova. Postavlja se pitanje da li algoritamska procjena rezervi mo\u017ee biti dovoljna za investicione odluke ili regulatorne izvje\u0161taje. Odgovor mora zavisiti od stru\u010dnih standarda i zahtjeva nadle\u017enih organa. AI mo\u017ee pomagati geologu ili rudarskom in\u017eenjeru, ali ne bi trebalo automatski da zamijeni odgovornost ovla\u0161tenog stru\u010dnog lica.<\/p>\n\n\n\n Kod koncesija je potrebno utvrditi da li podaci prikupljeni tokom eksploatacije pripadaju koncesionaru, koncedentu ili predstavljaju dokumentaciju koja se mora predati javnom organu. Ugovor treba da uredi i pravo kori\u0161tenja modela razvijenih na osnovu tih podataka nakon prestanka koncesije.<\/p>\n\n\n\n Algoritam mo\u017ee pove\u0107ati iskori\u0161tenost le\u017ei\u0161ta, ali i podsta\u0107i intenzivniju eksploataciju sa ve\u0107im okoli\u0161nim posljedicama. Zato optimizacija profita ne smije biti jedini cilj sistema. Model mora uklju\u010divati zakonska ograni\u010denja, uslove koncesije, plan sanacije, sigurnost radnika i okoli\u0161ne pragove koji se ne mogu zaobi\u0107i.<\/p>\n\n\n\n Javne nabavke i infrastrukturni ugovori<\/strong><\/p>\n\n\n\n Veliki broj AI rje\u0161enja za infrastrukturu nabavlja\u0107e javna preduze\u0107a i organi vlasti. Tenderska dokumentacija mora precizno definisati funkcionalne zahtjeve, kvalitet podataka, interoperabilnost, sigurnost, vlasni\u0161tvo nad rezultatima i mogu\u0107nost promjene dobavlja\u010da. Ako se tra\u017ei odre\u0111ena komercijalna platforma bez objektivnog opravdanja, mogu se naru\u0161iti na\u010dela konkurencije i tehnolo\u0161ke neutralnosti.<\/p>\n\n\n\n Najni\u017ea cijena te\u0161ko mo\u017ee biti jedini kriterij za sistem koji upravlja kriti\u010dnom infrastrukturom. Potrebno je vrednovati pouzdanost, obja\u0161njivost, sigurnost, tro\u0161kove tokom \u017eivotnog ciklusa, kvalitet odr\u017eavanja i plan izlaska iz ugovora.<\/p>\n\n\n\n Kod EPC i drugih infrastrukturnih ugovora mora se odrediti da li AI komponenta predstavlja dio radova, opreme, softvera ili usluge. Od te kvalifikacije zavise testiranje, primopredaja, garancije i pravni lijekovi. Potrebni su posebni testovi prihvatljivosti za normalne, grani\u010dne i vanredne scenarije. \u010cinjenica da sistem tehni\u010dki radi nije dovoljna ako ne posti\u017ee ugovoreni nivo ta\u010dnosti ili ne omogu\u0107ava sigurno preuzimanje kontrole.<\/p>\n\n\n\n Posebno treba urediti izmjene modela nakon primopredaje. Model koji nastavlja da u\u010di mo\u017ee promijeniti pona\u0161anje bez klasi\u010dne softverske nadogradnje. Zato ugovor treba da defini\u0161e dopu\u0161tene promjene, ponovno testiranje, obavezu obavje\u0161tavanja i pravo naru\u010dioca da odbije verziju koja pove\u0107ava rizik.<\/p>\n\n\n\n Polo\u017eaj Bosne i Hercegovine<\/strong><\/p>\n\n\n\n Bosna i Hercegovina jo\u0161 nema jedinstven, sveobuhvatan propis koji bi na isti na\u010din kao AI Act uredio razvoj i upotrebu vje\u0161ta\u010dke inteligencije. To, me\u0111utim, ne zna\u010di da se AI koristi u pravnom vakuumu. Primjenjuju se postoje\u0107a pravila o obligacionim odnosima, odgovornosti za \u0161tetu, za\u0161titi li\u010dnih podataka, za\u0161titi potro\u0161a\u010da, energetici, za\u0161titi \u017eivotne sredine, gra\u0111enju, javnim nabavkama, koncesijama, radu i krivi\u010dnoj odgovornosti.<\/p>\n\n\n\n Za doma\u0107e kompanije evropski propisi imaju zna\u010daj iz tri razloga. Prvo, AI Act mo\u017ee neposredno obuhvatiti pru\u017eaoce iz BiH kada se rezultat sistema koristi u EU. Drugo, me\u0111unarodni investitori, banke i kupci ugovorno prenose evropske zahtjeve na dobavlja\u010de i projektna dru\u0161tva. Tre\u0107e, doma\u0107i propisi \u0107e se u procesu evropskih integracija postepeno uskla\u0111ivati sa pravnom tekovinom EU.<\/p>\n\n\n\n Kompanije iz BiH zato ne bi trebalo da \u010dekaju poseban doma\u0107i \u201ezakon o AI\u201c. Racionalniji pristup je uspostavljanje registra AI sistema, odre\u0111ivanje odgovornih lica, klasifikacija rizika, provjera ugovora sa dobavlja\u010dima i uvo\u0111enje procedura ljudskog nadzora, prijave incidenata i \u010duvanja tehni\u010dkih evidencija.<\/p>\n\n\n\n Zaklju\u010dak<\/strong><\/p>\n\n\n\n Najve\u0107i pravni rizik vje\u0161ta\u010dke inteligencije u energetici, infrastrukturi i upravljanju prirodnim resursima nije sama tehnologija, nego nejasna odgovornost za njenu upotrebu. Organizacija koja ne zna koje AI sisteme koristi, na kojim podacima oni rade, ko kontroli\u0161e njihove rezultate i \u0161ta se doga\u0111a u slu\u010daju kvara ne mo\u017ee pouzdano upravljati ni pravnim ni operativnim rizikom.<\/p>\n\n\n\n Odgovorna primjena zahtijeva da se prije nabavke odredi stvarna namjena sistema, izvr\u0161i klasifikacija rizika i ugovorno urede podaci, intelektualna svojina, sigurnost, testiranje, odgovornost i prestanak saradnje. Tokom upotrebe potrebno je kontinuirano pratiti rad modela, evidentirati odluke, odr\u017eavati ljudski nadzor i provjeravati da li se sistem koristi u granicama odobrene namjene.<\/p>\n\n\n\n U sektorima u kojima algoritamska odluka mo\u017ee uticati na snabdijevanje energijom, sigurnost objekta, \u017eivotnu sredinu ili kori\u0161tenje javnog dobra, efikasnost ne mo\u017ee biti jedini kriterij. Pravno odr\u017eiva vje\u0161ta\u010dka inteligencija mora biti sigurna, provjerljiva, obja\u0161njiva i pod stvarnom kontrolom ljudi koji za njenu upotrebu preuzimaju odgovornost.<\/p>\n\n\n\n Autor: Aleksandar Saji\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Vje\u0161ta\u010dka inteligencija sve br\u017ee postaje dio energetske i infrastrukturne privrede. Algoritmi se koriste za predvi\u0111anje proizvodnje elektri\u010dne energije iz vjetra i sunca, optimizaciju rada…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[73,113],"tags":[],"class_list":["post-1741","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-clanaci","category-novosti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1741","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1741"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1741\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1742,"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1741\/revisions\/1742"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1741"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1741"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1741"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}