Da je fudbal najva\u017enija sporedna stvar u svijetu i da su uop\u0161te sportski programi i de\u0161avanja najpopularniji i najposje\u0107eniji potvrdi\u0107e vam svaki tre\u0107i gra\u0111anin u Bosni i Hercegovini.<\/p>\n
Bavljenje sportom generalno je ne\u0161to je sto se preporu\u010duje, a sport u svakoj dr\u017eavi predstavlja oblast kojoj se posve\u0107uje poseban vid pa\u017enje u vidu podsticanja i ulaganja u mlade sportiste, sportske kapacitete i infrastrukturu.<\/p>\n
Kako je sport u Bosni i Hercegovini ozna\u010den kao posebna oblast u koju se vr\u0161i konstantno ulaganje ipak se mora priznati da je to ulaganje nedovoljno u smislu da su mnogi sportovi i takmi\u010denja i dalje organizovani amaterski. Razlog tome jeste i \u010dinjenica da kod nas sport ne donosi zaradu i profit kao u drugim dijelovima Evrope. Stoga ni sportisti kod nas nisu cijenjeni (koliko zaslu\u017euju) ,a povrh svega najmanje pa\u017enje u svemu tome pridaje se za\u0161titi prava sportista.<\/p>\n
Sport i sportisti su pojave kojom se dr\u017eave predstavljaju drugima u svijetu a na osnovu uspjeha i pona\u0161anja sportista neke zemlje 50% gra\u0111ana formira sliku o nekoj nepoznatoj dr\u017eavi. Pored nesumnjive zarade to je tako\u0111e jedan od razloga da dr\u017eave podsti\u010du razvoj sporta.<\/p>\n
Prekretnica u \u017eivotu svakog sportiste je period od 15-te do 18-te godine kada djeca odlu\u010duju da li da se dalje obrazuju (idu na fakultet) ili da se posvete sportu i svoje bavljenje sportom podignu na jedan ozbiljniji profesionalniji nivo. Za to im je naravno potrebna podr\u0161ka dr\u017eave koju oni kod nas nemaju. Realno gledaju\u0107i svaki roditelj \u0107e svoje dijete prije savjetovati da se posveti u\u010denju i \u0161koli, nego sportu, jer se u na\u0161oj dr\u017eavi ne mo\u017ee \u017eivjeti od sporta. Rijetki su oni koji to uspiju. U pitanju je pre\u017eivljavanje iz godine u godinu do nekih 35 godina a \u0161ta poslije toga? Ovdje se prvenstveno misli na sportiste a poslije njih i na sve sportske radnike.<\/p>\n
Problem predstavlja i to kako naplatiti svoju te\u0161ko zara\u0111enu platu od klubova i sportskih organizacija koje su nerijetko u lo\u0161oj materijalno-finansijskoj situaciji.<\/p>\n
Mora se priznati (\u010dast izuzecima) da je u Bosni i Hercegovini najve\u0107i broj amaterskih sportskih klubova i organizacija a time i amaterskih ugovora izme\u0111u sportista i klubova. Ugovori koje sportisti (amateri i profesionalci) zaklju\u010duju naj\u010de\u0161\u0107e sadr\u017ee one osnovne i obavezne dijelove u smislu imena ugovornih strana, vremenskog perioda na koji se zaklju\u010duje ugovor te finansijske nadoknade. I pored te \u201cjednostavnosti\u201d ugovora svaki sportista koji ima zaklju\u010den ugovor sa sportskom organizacijom ima odre\u0111ena prava.<\/p>\n
Naj\u010de\u0161\u0107i slu\u010dajevi su da klubovi u kojima sportisti nastupaju ugovorno ve\u017eu sportiste ali da se ne pridr\u017eavaju ugovornih obaveza i vrlo \u010desto ne ispla\u0107uju ugovorene zarade svojim \u010dlanovima. U svijetu je to regulisano na na\u010din da svjetske sportske federacije preko nacionalnih saveza kontroli\u0161u, prate i uti\u010du na klubove u smislu da im ne dozvoljavaju da se takmi\u010de ukoliko ne izmire dugovanja prema sportistima (igra\u010dima) ali kod nas se malo ko od sportista odlu\u010duje na taj korak i za\u0161titu.<\/p>\n
Nemamo posebno ure\u0111en sistem za\u0161tite sportista ali to ne zna\u010di da sportisti nemaju pravo na sudsku ili bilo koju drugu za\u0161titu. Sudska za\u0161tita sportista u pogledu naplate njihovih potra\u017eivanja od klubova, jeste spora ali je efikasna u smislu da do naplate dolazi u vi\u0161e od 90% slu\u010dajeva.<\/p>\n
Ono \u0161to bi svaki sportista trebao uraditi kad se na\u0111e u ovakvoj situaciji jeste da poku\u0161a mirnim putem (u sportskom duhu) rije\u0161iti sve nesporazume sa klubom, obratiti se i usmeno i pismeno rukovodstvu kluba, nakon toga i nadle\u017enom savezu, a ako nakon toga ne do\u0111e do dogovora sa predstavnicima kluba pokrenuti sudski spor i naplatu potra\u017eivanja.<\/p>\n
Kako bi se za\u0161titio sportista i da bi generalno do\u0161lo do pobolj\u0161anja situacije u sportu, prvi korak bio bi dono\u0161enje novog Zakona o sportu u kojem je potrebno regulisati i za\u0161titu sportista na jedan jednostavan, brz i efikasan na\u010din ili bar predvidjeti ve\u0107u odgovornost i obavezu klubova i sportskih organizacija prema sportistima i sportskim radnicima.<\/p>\n
Ovim potezom dr\u017eava bi podstakla mlade ljude na bavljenje sportom, na stvaranje ve\u0107eg broja profesionalnih sportista koji bi istim bilo jedino zanimanje i jedni vid prihoda imali bi u sportu i iz sporta.<\/p>\n
Na kraju postavlja se pitanje kada \u0107e i da li na\u0161a dr\u017eava mo\u017ee pru\u017eiti tu sigurnost sportistima ili bar postoji li neki plan za pobolj\u0161anje stanja u narednom periodu?<\/p>\n