Evropska unija je 8. juna 2016. godine donijela Direktivu (EU) 2016\/943 o za\u0161titi neotkrivenih znanja i iskustava te poslovnih informacija, od nezakonitog pribavljanja, kori\u0161\u0107enja i otkrivanja, a dr\u017eave \u010dlanice su je bile du\u017ene implementirati u svoja zakonodavstva do 9. juna 2018. godine. Iako je Bosna i Hercegovina svoju obavezu uskla\u0111ivanja doma\u0107eg zakonodavstva sa pravnim propisima EU preuzela danom potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridru\u017eivanju EU, jo\u0161 uvijek nije obezbijedila njihovu punu primjenu i za\u0161titu u svim segmentima, s obzirom da je proces uskla\u0111ivanja propisa dugotrajan i postepen proces. U Bosni i Herzegovini, u entitetskim propisima, poslovna tajna regulisana je Zakonom o privrednim dru\u0161tvima, Zakonom o radu, a njeno neovla\u0161teno otkrivanje predvi\u0111eno je i kao krivi\u010dno djelo Krivi\u010dnim zakonom. \u00a0U zemljama \u010dlanicama EU ovo pitanje je regulisano u propisima koji reguli\u0161u privredno pravo, intelektualnu svojinu, ili se posebnim zakonom ure\u0111uje ovo pitanje. Jedan od ciljeva dono\u0161enja Direktive (EU) 2016\/943 je da se utvrde pravila Evropske unije o za\u0161titi od nezakonitog pribavljanja, kori\u0161tenja i otkrivanja poslovnih tajni, te uskla\u0111ivanje nacionalnih zakonodavstava o za\u0161titi od nezakonitog pribavljanja, kori\u0161tenja i otkrivanja poslovnih tajni sa tim pravilima, a sve kako bi se bez ograni\u010davanja temeljnih prava i sloboda sprije\u010dilo nezakonito pribavljanje, kori\u0161tenje i otkrivanje poslovnih tajni.<\/p>\n\n\n\n
Pravna za\u0161tita poslovnih tajni zna\u010dajna je iz razloga jer dru\u0161tva ula\u017eu velika sredstva u pribavljanje, razvoj i sticanje znanja i iskustava, upravo iz razloga jer im poslovne tajne osiguravaju konkurentsku prednost. Kao takva, poslovna tajna mo\u017ee da obuhvata \u0161irok spektar informacija koje uklju\u010duju ne samo znanja i iskustva, ve\u0107 i komercijalne podatke kao \u0161to su podaci o klijentima i dobavlja\u010dima ili odre\u0111ene analize tr\u017ei\u0161ta, sve u zavisnosti od djelatnosti koju dru\u0161tva obavlja, a koje mogu biti od velikog zna\u010daja za konkurentska dru\u0161tva. Pozitivni propisi u Bosni i Hercegovini ne pru\u017eaju ta\u010dnu definiciju poslovne tajne ve\u0107 propisuju da je poslovna tajna informacija o poslovanju odre\u0111ena osniva\u010dkim aktom ili nekim drugim aktom dru\u0161tva za koju je o\u010digledno da bi uzrokovala znatnu \u0161tetu privrednom dru\u0161tvu ako do\u0111e u posjed tre\u0107eg lica. Definisanje ovog pitanja na ovakav na\u010din ostavlja otvorenim pitanje dokazivanja visine \u0161tete nastale otkrivanjem ili kori\u0161\u0107enjem poslovne tajne, procjene karaktera same poslovne tajne, kao i mehanizme otklanjanja drugih \u0161tetnih posljedica nastalih otkrivanjem poslovne tajne. O\u010digledno je da je poslovnu tajnu potrebno definisati na precizniji na\u010din, a istovremeno predvidjeti u\u010dinkovite mehanizme koje bi doveli do trenutnog spre\u010davanja daljeg nezakonitog pribavljanja kori\u0161tenja ili otkrivanja poslovne tajne posebno u dana\u0161njem svijetu novih tehnologija u komunikacijskom i informacionom sistemu koji omogu\u0107avaju br\u017ei protok i \u0161irenje informacija. <\/p>\n\n\n\n
U ostalim nacionalnim zakonodavstvima zemalja \u010dlanica EU postojale su zna\u010dajne razlike u pogledu za\u0161tite poslovne tajne, od samih dostupnih pravnih sredstava, pravila o postupanju sa robom proizvedenom kori\u0161\u0107enjem poslovne tajne, sankcijama, \u0161to je dovodilo do \u010dinjenice da se smanjuje me\u0111unarodna saradnja i aktivnost u onim zemljama gdje ta pravna za\u0161tita na ni\u017eem nivou. Upravo iz tog razloga Direktiva (EU) 2016\/943 o za\u0161titi neotkrivenih znanja i iskustava te poslovnih informacija, od nezakonitog pribavljanja, kori\u0161\u0107enja i otkrivanja ima cilj da postavi pravila na nivou EU kojim bi se usagla\u0161avanjem nacionalnih zakonodavstava zemalja \u010dlanica omogu\u0107ila sveobuhvatnija za\u0161tita poslovne tajne na unutra\u0161njem tr\u017ei\u0161tu. <\/p>\n\n\n\n
Direktiva poslovnu tajnu defini\u0161e kao sve informacije koje predstavljaju tajnu, odnosno u svojoj ukupnosti ili strukturi i sklopu sastavnih dijelova nisu op\u0161te poznate ili lako dostupne osobama iz krugova koji obi\u010dno bave tom vrstom informacija; ukoliko imaju komercijalnu vrijednost; te ukoliko je osoba koje takve informacije zakonito kontroli\u0161e preduzela sve razumne korake kako bi sa\u010duvala njihovu tajnost. \u00a0<\/p>\n\n\n\n
U Poglavlju II Direktivne regulisano je zakonito i nezakonito pribavljanje i otkrivanje poslovnih tajni, pa tako se zakonitim pribavljanjem tajne smatra svako pribavljanje poslovne tajne do kojeg je do\u0161lo nezavisnim otkri\u0107em ili stvaranjem, opa\u017eanjem, prou\u010davanjem, rastavljanjem ili testiranjem proizvoda koji je u\u010dinjen dostupnim javnosti ili koji je zakonitom posjedu osobe koja nije vezana pravno valjanom obavezom da ograni\u010dni pribavljanje poslovne tajne. Zakonitim pribavljanjem se smatra se i svako pribavljanje poslovne tajne nastalo ostvarivanjem prava radnika u skladu sa pravom Unije i nacionalnim zakonodavstvima. Pod nezakonitim pribavljanjem poslovne tajne Direktiva smatra svako pribavljanje poslovne tajne bez pristanka nosioca poslovne tajne uklju\u010duju\u0107i neovla\u0161ten pristup i prisvajanje bilo kakvog materijala iz kojeg se poslovna tajna mo\u017ee izvesti, dok se pod nezakonito kori\u0161tenjem poslovne tajne smatra i proizvodnja, stavljanje u ponudu ili na tr\u017ei\u0161te robe kojom je po\u010dinjena povreda. <\/p>\n\n\n\n
U III Poglavlju Direktive predvi\u0111ene su mjere, sankcije i pravna sredstva koja stoje na raspolaganju u cilju osiguravanja pravne za\u0161tite, a koja moraju biti pravi\u010dna, u\u010dinkovita, pristupa\u010dna i efektivna. Direktiva predvi\u0111a da dr\u017eave \u010dlanice, u okviru svojih nacionalnih zakondavstava osiguraju da se na zahtjev zakonitog nosioca poslovne tajne, licu koje nezakonito pribavi poslovnu tajnu mo\u017ee izre\u0107i privremena zabrana upotrebe robe, proizvodnje robe, kao i zapljena i predaja robe za koju se sumnja da je njome po\u010dinjena povreda. Ove mjere se ukidaju ukoliko podnosilac zahtjeva u roku od 20 dana ili najvi\u0161e 31 kalendarski dan ne pokrene sudski postupak za rje\u0161avanje ovog pitanja. Direktiva predvi\u0111a i rok zastare koji iznosi najvi\u0161e 6 godina.<\/p>\n\n\n\n
Kako bi se olak\u0161ala jedinstvena primjena mjera, postupaka i pravnih sredstava predvi\u0111enih u ovoj Direktivi bilo je potrebno uspostaviti odre\u0111ene kanale za saradnju i razmjenu informacija kako bi se usagla\u0161avanje nacionalnih zakonodavstava odvijalo na \u0161to precizniji i efektivniji zakon. Direktivom je predvi\u0111en rok od dvije godine u okviru kojeg su zemlje \u010dlanice bile du\u017ene da u svoja zakonodavstva implementiraju odredbe ove Direktive, \u0161to su \u010dinile na na\u010din da su u ve\u0107 postoje\u0107e zakone implementirale odredbe o poslovnoj tajni, ili su donosile posebne zakone. Tako je Austrija u ve\u0107 postoji Zakon o nepo\u0161tenoj konkurenciji (\u201cUnfair Comeptition Act\u201d) dodala niz novih odredbi za provo\u0111enje Direktive. Nove odredbe zahtijevaju od kompanija da preduzmu odgovaraju\u0107e mjere za\u0161tite poslovnih tajni od objavljivanja a kako bi mogli iskoristiti pro\u0161ireni katalog sankcija koji je uveden ovim aktom, \u0161to zna\u010di da dru\u0161tva moraju prepoznati svoje znanje i postupke i preduzeti aktivne korake da ga za\u0161tite, kao \u0161to je npr da obezbijede da ugovori o radu sadr\u017ee obavezu povjerljivosti nakon zapo\u0161ljavanja. Belgija je tako\u0111e ove odredbe implementirala u ve\u0107 postoje\u0107e zakone (\u201cThe Code of Economic Law\u201d, \u201cThe Judicial Code\u201d and \u201cThe Act on Employment Contracts\u201d) i to na na\u010din da je definisala poslovnu tajnu, zakonita i nezakonita postupanja u vezi s poslovnom tajnom i proizvodima koji se bave kr\u0161enjem zakona i uvela odre\u0111ene mjere za\u0161tite. Ovaj primjer, odnosno implementaciju odredbi iz Direktive u ve\u0107 postoje\u0107e zakone i propise slijedile su i Bugarska, \u010ce\u0161ka, Poljska i Italija, dok su dr\u017eave \u010dlanice poput Njema\u010dke, Ma\u0111arske, Holandije, Luksemburga, Hrvatske, usvojile nove zakone o za\u0161titi poslovnih tajni kojim su regulisale samu definiciju i karakter poslovne tajne, predvidjeli mjere koje nosioci poslovnih tajni moraju preduzeti da bi iste za\u0161titili, kao i sam postupak za\u0161tite i sredstva koja im stoje na raspolaganju u cilju za\u0161tite poslovne tajne.<\/p>\n\n\n\n
Kako smo u prvom dijelu naveli Bosna i Hercegovina poslovnu tajnu reguli\u0161e Zakonom o privrednim dru\u0161tvima i Zakonom o radu, te u nedostatku preciznih propisa kojim bi ovo pitanje bilo regulisano, u velikoj mjeri se oslanja na zaklju\u010divanje Ugovora o povjerljivosti u okviru kojih se precizira pojam i obim poslovne tajne kao i same posljedice nezakonitog pribavljanja i kori\u0161tenja poslovne tajne, dok sudski mehanizmi za\u0161tite jo\u0161 uvijek ne pru\u017eaju dovoljan nivo za\u0161tite. Potrebno je posvetiti vi\u0161e pa\u017enje regulisanju ovog pitanja jer informacije, znanja, iskustva predstavljaju jednu vrstu plate\u017enog sredstva i bitan su faktor uspje\u0161nosti i konkurentnosti na tr\u017ei\u0161tu, te ih je samim tim i potrebno dobro za\u0161titi.<\/p>\n\n\n\n
Autor: Tijana Mila\u010di\u0107<\/p>\n\n\n\n
E-mail: mtijana@afsajic.com<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Evropska unija je 8. juna 2016. godine donijela Direktivu (EU) 2016\/943 o za\u0161titi neotkrivenih znanja i iskustava te poslovnih informacija, od nezakonitog pribavljanja, kori\u0161\u0107enja…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[73,32],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/788"}],"collection":[{"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=788"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/788\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":797,"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/788\/revisions\/797"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=788"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=788"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=788"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}