Zakon o faktoringu (“Sl. glasnik RS”, br. 123 od 14. decembra 2020), koji ure\u0111uje pojam, vrste, predmet faktoringa, ugovor o faktoringu, prava, obaveze i odgovornosti u\u010desnika faktoringa, zatim uslove za osnivanje, poslovanje i prestanak dru\u0161tva za faktoring i nadzor nad obavljanjem faktoringa, stupio je na snagu nakon \u0161to je usvojen u Narodnoj Skup\u0161tini Republike Srpske, te je na taj na\u010din ova oblast kona\u010dno dobila svoj cjelokupan pravni okvir u Republici Srpskoj.<\/p>\n\n\n\n
Iako regulisanje faktoringa predstavlja novinu u na\u0161em pravnom poretku, treba ista\u0107i da su ranije, osnov za primjenu faktoringa banke nalazile u Zakonu o obligacionim odnosima Republike Srpske ((Objavljen u “Slu\u017ebenom listu SFRJ”, br. 29\/78, 39\/85, 45\/89, 57\/89, “Slu\u017ebenom glasniku RS”, br. 17\/93, 3\/96, 74\/04)) i Zakonu o bankama Republike Srpske ((Objavljen u “Sl. glasniku RS”, br. 4 od 17. januara 2017, 19\/18, 54\/19)). Stoga je potpuno jasno da je oblast faktoringa ve\u0107 prije nekoliko godina dostigla svoju zrelost za pravnu regulativu, zbog \u010dega su se zemlje u regionu ranije odlu\u010dile na dono\u0161enje posebnih zakona kojima se ure\u0111uje ova oblast.<\/p>\n\n\n\n
Glavni ciljevi ovog zakona ogledaju se u pove\u0107anju mogu\u0107nosti naplate potra\u017eivanja kao i pravne sigurnosti u poslovanju ugovornih stranaka, pove\u0107anje likvidnosti i kona\u010dno pove\u0107anje konkurentnosti privrednih subjekata, \u0161to za sobom kao poslijedicu povla\u010di smanjenje zadu\u017eenosti privrednih subjekata.<\/p>\n\n\n\n
Novi Zakon stavom 1. \u010dlana 4 defini\u0161e faktoring kao pravni posao kupoprodaje postoje\u0107eg nedospjelog potra\u017eivanja ili budu\u0107eg kratkoro\u010dnog potra\u017eivanja, nastalog na osnovu ugovora o prodaji robe ili pru\u017eanju usluga u kome u\u010destvuju ustupilac, faktor i du\u017enik, dok predmet faktoringa, prema zakonskim odredbama mo\u017ee biti otkup svakog postoje\u0107eg nedospjelog ili budu\u0107eg, cijelog ili djelimi\u010dnog, kratkoro\u010dnog potra\u017eivanja koje je nastalo na osnovu ugovora o prodaji robe ili pru\u017eanju usluga, zaklju\u010denog izme\u0111u poslovnih subjekata.<\/p>\n\n\n\n
Ovako usagla\u0161ena zakonska definicija su\u0161tinski oslikava samu prirodu faktoringa, koja je u okvirima poslovanja doma\u0107ih banaka bila poznata kao bankarska finansijska usluga, odnosno jedan vid finansiranja privrednih dru\u0161tava, koji se zasnovan na \u010dinjenici otkupa potra\u017eivanja prodavca ili pru\u017eaoca usluga prema kupcu, odnosno primaocu usluga. Me\u0111utim, novi Zakon previ\u0111a kao mogu\u0107nost da se u ulozi faktora, pored banaka na\u0111e i Investiciono-razvojna Banka Republike Srpske, ali i posebna dru\u0161tva za faktoring, koja bi ovu djelatnost obavljala uz prethodno pribavljenu dozvolu Komisije za hartije od vrijednosti Republike Srpske.<\/p>\n\n\n\n
Nadalje, prate\u0107i slovo zakona, osnov za obavljanje faktoring poslova zasniva se na zaklju\u010denom ugovoru o faktoringu, za koji novi Zakon propisuje obaveznu pismenu formu. Dakle, ugovor o faktoringu prema stavu 2. \u010dlana 10. novog Zakona o faktoringu Republike Srpske predstavlja pravni posao kojim ustupilac ustupa faktoru svoje postoje\u0107e nedospjelo ili budu\u0107e, cijelo ili djelimi\u010dno, kratkoro\u010dno potra\u017eivanje du\u017enika nastalo na osnovu ugovora o prodaji robe ili pru\u017eanju usluga, a faktor se obavezuje da ustupiocu plati ugovoreni iznos. Obzirom da faktoring podrazumijeva slo\u017een mehanizam, koji najmanje podrazumijeva u\u010de\u0161\u0107e tri lica, \u010dlanom 13. novog Zakona je predvi\u0111eno da za prenos potra\u017eivanja sa ustupioca na faktora nije potrebna saglasnost du\u017enika. Nadalje stav 2. istog \u010dlana propisuje da je ustupilac du\u017ean da u roku od 5 (pet) dana od dana zaklju\u010divanja ugovora o faktoringu obavijesti du\u017enika o izvr\u0161enog prenosu potra\u017eivanja na faktora, osim kada ustupilac zadr\u017eavana pravo naplate potra\u017eivanja u svoje ime i za ra\u010dun faktora.<\/p>\n\n\n\n
Pomenuti Zakonom nadalje pravi razgrani\u010denje izme\u0111u dvije vrste faktoringa, i to faktoring bez prava regresa i faktoring sa pravom regresa. Faktoring sa pravom regresa je posao faktoringa u kojem ustupilac odgovara za naplativost ustupljenog potra\u017eivanja, te podrazumijeva da faktor ima pravo na obe\u0161te\u0107enje od ustupioca po osnovu ugovora o faktoringu za pla\u0107eni avans i obra\u010dunatu kamatu i naknadu kada du\u017enik nije izvr\u0161io pla\u0107anje kratkoro\u010dnog potra\u017eivanja u roku dospje\u0107a, a koji se u pravnoj teoriji smatra kao nepravi faktoring, dok faktoring bez prava regresa podrazumijeva da faktor preuzima rizik naplate kratkoro\u010dnog potra\u017eivanja i u slu\u010daju nemogu\u0107nosti naplate kratkoro\u010dnog potra\u017eivanja od du\u017enika nema pravo na obe\u0161te\u0107enje od ustupioca za pla\u0107eni avans i naknadu, \u0161to oslikava samu su\u0161tinu ovog pravnog posla zbog \u010dega se u praksi i teoriji naziva jo\u0161 i pravim faktoringom, obzirom da na taj na\u010din do izra\u017eaja dolazi del credere <\/em>funkcija, pogotovo imaju\u0107i u vidu da je zaklju\u010divanjem ugovora o faktoringu, faktor na sebe preuzeo kompletan rizik naplate potra\u017eivanja.<\/p>\n\n\n\n Novi Zakon nadalje reguli\u0161e pitanja uslova za osnivanje, poslovanje i prestanak rada dru\u0161tva za faktoring, za koja dru\u0161tva predvi\u0111a da se moraju osnovati u formi akcionarskog dru\u0161tva ili dru\u0161tva sa ograni\u010denom odgovorno\u0161\u0107u sa sjedi\u0161tem u Republici Srpskoj sa minimalnim upla\u0107enim kapitalom od 250.000,00 KM, te da pored faktoringa mogu obavljati i neke pomo\u0107ne djelatnosti kao \u0161to su: usluge naplate mjenica ili dugova, prikupljanje i obrada informacija o kreditima fizi\u010dkih lica i poslovnih subjekata, otkup ostalih potra\u017eivanja u skladu sa zakonom kojim se ure\u0111uju obligacioni odnosi i sli\u010dno.<\/p>\n\n\n\n \u0160to se ti\u010de nadzora, na\u0161 zakonodavac je odredio da \u0107e nadzor nad poslovanjem dru\u0161tava za faktoring vr\u0161iti Komisija za hartije od vrijednosti Republike Srpske, dok \u0107e Agencija za bankarstvo Republike Srpske vr\u0161iti nadzor nad bakama koje obavljaju poslove faktoringa. Nadzorni organi mogu tokom sprovo\u0111enja nadzora rje\u0161enjem izre\u0107i nadzorne mjere poput preporuke, opomene, nalo\u017eiti otklanjanje nezakonitosti i nepravilnosti, odrediti dodatne mjere, te kona\u010dno oduzeti dozvolu za obavljanje poslova faktoringa.<\/p>\n\n\n\n Sada, kada je faktoring postao dio na\u0161eg pravnog sistema, te je i na\u0161a zemlja po uzoru na evropske zemlje otvorila vrata novom obliku finansijskog poslovanja, potrebno je obrazlo\u017eiti neka pitanja, poput prednosti i nedostataka, odnosno efikasnosti i dobrobiti koju faktoring pru\u017ea. U vezi sa navedenim, nesumnjivo se \u0161irom svijeta kao najve\u0107a prednost faktoringa isti\u010de povoljnije, br\u017ee, efikasnije i fleksibilnije obezbje\u0111ivanje finansiranja u pore\u0111enju sa kreditnim zadu\u017eenjima kod banaka, pogotovo imaju\u0107i u vidu da faktoring za sobom ne povla\u010di duge analize, aplikacije i razli\u010dita sredstva obezbje\u0111enja, kao \u0161to je to slu\u010daj sa kreditom. Sve navedeno u svojoj ukupnosti vodi ka izuzetnoj pogodnosti faktoringa za mala i srednja preduze\u0107a, koja zbog svoje kreditne sposobnosti \u010desto nisu u mogu\u0107nosti da budu korisnici kredita. Sa druge strane, treba imati u vidu da, u okviru faktoring poslova, faktor vr\u0161i procjenu kvaliteta potra\u017eivanja izme\u0111u ustupioca i du\u017enika, a ne obazire se na kreditnu sposobnosti ustupioca. Takav na\u010din olak\u0161ava poslovnim subjektima put do boljeg toka gotovine, te time pove\u0107ava aktivu poslovnog subjekta obzirom da zaklju\u010divanje ugovora o faktoringu nema nikakvog uticaja na kreditnu sposobnost ustupioca, \u0161to je potpuno suprotno u odnosu na kredit, koji jednom zaklju\u010den predstavlja obaveze poslovnog subjekata zbog kojih je potencijalno umanjena njihova kreditna sposobnost. Iako popularan, faktoring sa druge strane ima i odre\u0111ene nedostatke, u koje se naj\u010de\u0161\u0107e ubrajaju tro\u0161kovi faktoringa, koji nerijetko prevazilaze tro\u0161kove kredita. Nadalje, korisnici ovakvih usluga \u010desto kao jedan od nedostataka ubrajaju i \u010dinjenicu da faktor u svakom konkretnom slu\u010daju ispituje odnosno predvi\u0111a naplativost potra\u017eivanja, od \u010dega dalje zavisi i zaklju\u010divanje ugovora o faktoringu, \u0161to zna\u010di da je u potpunoj diskrecionoj mo\u0107i faktora da odlu\u010di da li u konkretnom slu\u010daju uop\u0161te \u017eeli da preduzme rizik naplate potra\u017eivanja, te da stupi u ugovorni odnos sa ustupiocem.<\/p>\n\n\n\n Rezimiraju\u0107i navedeno, te imaju\u0107i na umu dana\u0161nje dinami\u010dne uslove poslovanja, faktoring predstavlja povoljno sredstvo kojim se do odre\u0111ene mjere elimini\u0161e problem nedostatka finansijskih sredstava za poslovanje, \u0161to na neki na\u010din omogu\u0107ava poslovnim subjektima da odgovore na uslove, prepreke i zahtjeve u poslovanju. Sa druge strane ostaje pitanje prepoznatljivosti ovog instituta na na\u0161im prostorima, te kakvu \u0107e reputaciju isti ste\u0107i, a \u0161to \u0107e svakako pokazati vrijeme.<\/p>\n\n\n\n Autor teksta: Nikolina Zubac<\/p>\n\n\n\n E-mail: nikolina@afsajic.com<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Zakon o faktoringu (“Sl. glasnik RS”, br. 123 od 14. decembra 2020), koji ure\u0111uje pojam, vrste, predmet faktoringa, ugovor o faktoringu, prava, obaveze i…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[73,77,113],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/870"}],"collection":[{"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=870"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/870\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":871,"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/870\/revisions\/871"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=870"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=870"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/advokatskafirmasajic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=870"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}