Energetska efikasnost se kao pojam sve češće javlja u svakodnevnom poslovnom i javnom prostoru, kao jedan od noviteta koji bi trebalo da značajno promijeni i utiče na poboljšanje kvaliteta života. U Bosni i Hercegovini je bilo mnogo seminara i skupova na kojima je ova tema imala svoje mjesto, ali smo utiska da još uvijek nije poprimila svoj pravi značaj. Uglavnom kada se govori o ovoj temu diskusija ostaje na tome da je energetska efiksanost kao način razmišljanja i funkcionisanja – jedna vrlo korisna prekretnica i da je u budućnosti potrebno više uložiti u njenu primjenu i sprovođenje.
Značaj energetske efikasnosti jasno proizlazi iz relativno novih pravila Evropske unije u vidu Direktive o energetskim performansama zgrada, koja je pored već postojećih pravila uvela i neke novine, a sve države članice moraju prenijeti Direktivu u nacionalno zakonodavstvo do 10. marta 2020. godine.
Tako se zahtijeva od članica EU da usvoje dugoročne strategije renoviranja sa ciljem da do 2050. obezbijede visoko efikasan i potpuno dekarbonizovan sektor građevinarstva; odredbe koje povezuju finansiranje sa renoviranjem uz druge odredbe kojima se nastoji poštići što bolji efekti u ovoj oblasti. Ono što ne treba zaboraviti jeste da ova Direktiva indirektno ima uticaj i na zemlje u procesu pristupanja EU budući da će biti potrebno da usvoje strategije u ovoj oblasti koje će odrediti kako će se postaviti prema renoviranju u budućnosti ukoliko žele da njihova politika energetske efikasnosti bude u skladu sa politikom EU.
Republika Srpska je usvojila Akcioni plan energetske efikasnosti do 2018. godine, tako da predstoji priprema novog plana koji će biti usaglašena sa ciljevima u naredne tri godine. Lokalne zajednice takođe usvajaju trogodišnji akcioni plan energetske efikasnosti, a nedavno je ovakav akcioni plan usvojen za teritoriju cijele BIH.
Na web stranici Fonda za zaštitu okoliša FBIH posljednja nova vijest na temu energetske efikasnosti datira iz 2017. godine, što nije pohvalno, međutim u Republici Srpskoj Fond za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost ipak ima znatno aktivniju ulogu po tom pitanju. Javnost je obaviještena da je završen program obuke za lica koja vrše energetski pregled zgrada i da su polaznici uspješno položili ispit, kao i da je Fond izdvoji sredstva sa unapređenje energetske efikasnosti u pogledu projekta modernizacije grijanja i opremanja objekta bolnice „Sv apostol Luka“ u Doboju. Ovakve vijesti ukazuju da ovo polje ipak nije u potpunosti zanemareno u našem društvu a oni dijelovi stručne javnosti koju su bolje upućeni u ova pitanja bi svakako mogli ukazati na još svijetlih primjera. Tako je Grad Sarajevo otvorio Ured za energetsku efikasnost Grada Sarajeva kao jednu od mjera definisanih u usvojenom akcionom planu energetski održivog razvoja (SEAP) čiji cilj je smanjenje emisija CO2 za 20% do 2020. godine kroz informativne i konkretne projektne mjere. U sklopu tog projekta je objavljena i brošura 200 EE savjeta kako efikasnije koristiti energiju, živjeti kvalitetnije i plaćati manje. Ono o čemu treba da vodimo računa jeste da, iako energetska efikasnost sa aspekta običnog čovjeka u RS/BIH sigurno nema isti značaj kao neka druga aktuelna (ili ako hoćemo egzistencijalna) pitanja, svoju značajnu ulogu ima u evropskom krugu i prkatična pitanja energetske efikasnosti jesu ona koja će možda i nama za koju godinu zakucati na vrata kao jedan od poželjnih ispunjenih uslova. Takođe ono što bi nam moglo zvučati primamljivo je svakako činjenica da je energetska efikasnost jedan od novih vidova štednje – a ko sa naših prostora je imun na to?
