Uvod
U posljednjoj deceniji, koncept održivog poslovanja postaje sve značajniji, naročito kroz prizmu ESG principa – ekoloških (E), društvenih (S) i upravljačkih (G) kriterijuma. Ovi kriteriji predstavljaju okvir za procjenu nefinansijskog učinka kompanija i njihove odgovornosti prema akcionarima i društvu u cjelini. Sektori transporta i logistike, kao ključne komponente globalne ekonomije, suočeni su sa posebnim izazovima i prilikama kada je reč o ESG obavezama. S obzirom na njihov značajan uticaj na emisije gasova sa efektom staklene bašte, radne uslove i složene lance snabdevanja, neophodno je analizirati kako ti sektori mogu uskladiti svoje poslovanje sa ESG zahtevima.
1. Ekološki aspekti (Environmental)
Transport i logistika imaju veliki ekološki otisak. Prema podacima Međunarodne agencije za energetiku (IEA), transportni sektor odgovoran je za oko 24% globalnih emisija CO₂ iz energetskih izvora. Zbog toga je ekološki aspekt ESG-a ključan u ovom sektoru.
1.1. Dekarbonizacija transporta
Kompanije su pod sve većim pritiskom da smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte. To uključuje:
- Investicije u električna i hibridna vozila, posebno u urbanoj logistici.
- Korišćenje alternativnih goriva, kao što su vodonik, biodizel i LNG (tečni prirodni gas).
- Optimizaciju ruta i upravljanje voznim parkom uz pomoć digitalnih alata za smanjenje potrošnje goriva.
1.2. Održivost u lancima snabdevanja
Logističke kompanije imaju odgovornost da nadgledaju održivost kroz cijeli lanac snabdijevanja, a što uključuje:
- Saradnju sa dobavljačima koji primenjuju ekološke standarde.
- Uvođenje „zelenih“ magacina koji koriste obnovljive izvore energije.
- Prikupljanje i reciklažu ambalažnih materijala.
2. Društveni aspekti (Social)
Društvena odgovornost obuhvata brigu o zaposlenima, zajednicama i bezbjednosti. Transport i logistika zapošljavaju milione ljudi širom sveta, često u zahtjevnim radnim uslovima.
2.1. Bezbjednost i dobrobit radnika
Zaposleni u ovim sektorima često rade u rizičnim uslovima – vozači provode duge sate na putu, magacioneri rukuju teškim teretima, a stres i umor su česti problemi. ESG pristup zahtijeva:
- Primjenu politika zaštite zdravlja i bezbjednosti na radu.
- Uvođenje fleksibilnih radnih aranžmana gde je to moguće.
- Praćenje radnog vremena i odmora kako bi se spriječila preopterećenost zaposlenih.
2.2. Raznolikost i inkluzija
Kompanije sve više promovišu raznolikost u zapošljavanju i rodnu ravnopravnost u sektorima koji su tradicionalno dominantno muški. Takođe, važno je uključivanje lokalnih zajednica u procese planiranja i investicija.
2.3. Uticaj na zajednicu
Veliki logistički centri, magacini i saobraćajni koridori mogu imati negativan uticaj na lokalne zajednice (buka, zagađenje, saobraćajne gužve). ESG odgovornost podrazumijeva uključivanje lokalne zajednice kroz konsultacije i ublažavanje negativnih uticaja.
3. Upravljački aspekti (Governance)
Upravljački elementi ESG-a odnose se na način na koji kompanija donosi odluke, upravlja rizicima i koliko transparentno posluje.
3.1. Etika u poslovanju
Kompanije u sektoru transporta i logistike moraju imati jasne politike protiv korupcije, sukoba interesa i nepoštene konkurencije. Takođe, ESG zahtijeva pošteno izvještavanje o učinku i transparentnost prema akcionarima i drugim interesnim grupama.
3.2. Upravljanje rizicima
Globalni lanci snabdijevanja izloženi su brojnim rizicima – geopolitičkim, klimatskim i tržišnim. ESG okvir podstiče kompanije na proaktivno upravljanje rizicima, uključujući:
- Procjene klimatskih rizika (poplave, požari, ekstremni vremenski uslovi).
- Digitalnu bezbijednost, naročito u upravljanju podacima i sistemima za praćenje pošiljki.
- Održivost dobavljača, s obzirom na moguće poremećaje u snabdijevanju ili neusaglašenost sa ESG standardima.
3.3. Transparentnost i izveštavanje
U mnogim jurisdikcijama, posebno u Evropskoj uniji, postaje obavezno objavljivanje nefinansijskih izveštaja koji pokrivaju ESG metrike. Kompanije moraju izveštavati o emisijama, društvenim efektima i upravljačkim praksama. Alati poput GRI (Global Reporting Initiative) i CSRD (Corporate Sustainability Reporting Directive) postaju standardi u ESG izveštavanju.
Šta čeka kompanije u BiH u oblasti ESG i CSR u transportu i logistici?
Kompanije iz Bosne i Hercegovine (BiH), naročito u sektorima transporta i logistike, suočavaju se s rastućim pritiscima i očekivanjima u vezi s ispunjavanjem ESG (Environmental, Social, and Governance) obaveza i primjenom principa korporativne društvene odgovornosti (CSR). U narednom periodu, one će se suočiti s nekoliko ključnih izazova, ali i prilika:
1. Usklađivanje s EU regulativama
- Izazov: BiH nije članica EU, ali kao zemlja-kandidat mora usklađivati zakone i prakse s evropskim standardima. ESG obaveze postaju sve striktnije, naročito u okviru EU Green Deal-a i CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism).
- Posljedica: Kompanije koje žele poslovati s EU partnerima moraće dokazivati usklađenost sa zahtjevima (npr. smanjenje CO2 emisija, izvještavanje o održivosti).
2. Povećani zahtjevi investitora i partnera
- Investitori, banke i veliki međunarodni klijenti sve češće zahtijevaju ESG izvještavanje i održivo poslovanje kao uslov za saradnju ili finansiranje.
- Kompanije koje ne mogu ispuniti ESG kriterije mogle bi izgubiti konkurentsku prednost.
3. Pritisak za dekarbonizaciju
- Transport i logistika su veliki zagađivači – očekuje se prelazak na ekološki prihvatljivije tehnologije (električna ili hibridna vozila, optimizacija ruta, intermodalni transport).
- Mnoge domaće kompanije nemaju kapacitete za velika ulaganja, pa će im trebati podrška kroz subvencije, fondove i grantove.
4. Obavezno ESG izvještavanje
- Iako u BiH još nije zakonski obavezno za sve, očekuje se da će kompanije uskoro morati:
- Izvještavati o emisijama CO2.
- Prikazivati politike prema zaposlenima (raznolikost, sigurnost).
- Izvještavati o upravljačkim strukturama, antikorupcijskim mjerama itd.
- Ova obaveza će prvo zahvatiti velike i izvozno orijentisane kompanije.
5. Digitalizacija i praćenje podataka
- ESG zahtijeva precizno prikupljanje i izvještavanje podataka (npr. potrošnja goriva, emisije, radni uslovi).
- Kompanije moraju investirati u digitalne alate i softvere za praćenje KPI-jeva održivosti.
6. Obuka i edukacija menadžmenta
- ESG nije samo birokratska obaveza, već zahtijeva promjenu strategije i poslovne kulture.
- Mnogi menadžeri u BiH još nisu dovoljno upoznati s ESG standardima.
Šta mogu preduzeti kompanije iz Bosne i Hercegovine?
- Procjena trenutnog ESG stanja – Analiza emisija, radne sredine, upravljanja i rizika.
- Uvođenje politike održivosti – Jasan ESG plan i ciljevi (npr. smanjenje emisije za 20% u 3 godine).
- Ulaganje u zelene tehnologije – Nabavka ekoloških vozila, energetski efikasna skladišta.
- Partnerstvo s ESG-savjetnicima – Angažman stručnjaka za pomoć u pripremi izvještaja i strategija.
- Pristup fondovima EU i IFI – Moguće je dobiti finansijsku podršku (npr. EBRD, IPA fondovi).
- Edukacija zaposlenih – Programi obuke za ESG prakse i održivo poslovanje.
Zaključak
ESG obaveze postaju neizostavan deo poslovne strategije u sektorima transporta i logistike. Kompanije koje žele da ostanu konkurentne, privuku investitore i zadovolje regulatorne zahteve, moraju integrisati održivost u sve segmente poslovanja. Iako izazovi postoje, posebno u tranziciji ka niskougljeničnim tehnologijama i usklađivanju sa kompleksnim zakonodavstvom, prednosti dugoročno nadmašuju troškove. Kroz proaktivno upravljanje ekološkim, društvenim i upravljačkim aspektima, sektor transporta i logistike može značajno doprineti održivoj budućnosti.
Ispunjavanje ESG obaveza za transportne i logističke kompanije iz BiH neće biti jednostavno, ali će biti neizbježno. One koje se na vrijeme prilagode biće konkurentnije, profitabilnije i poželjniji partneri u regionalnim i EU lancima vrijednosti. One koje to ignorišu rizikuju izolaciju s tržišta i pad vrijednosti.
Autor: Aleksandar Sajić
E-mail: aleksandar@afsajic.com
